Опустошени новчаници, откази, мање плате и веће рате – учинак је петогодишње економске кризе у Србији. Посматрана кроз положај просечног домаћинства, ова криза се испољава у све оштријим формама, кроз убрзано „тоњење“ у веће сиромаштво.
То потврђују и значајан пад малопродајног промета и све мања куповна моћ становништва, и по званичним подацима. Према неким аналитичарима, наш стандард је, у односу на 2008. годину, опао за око 80 одсто.
Данас за просечну потрошачку корпу ваља издвојити нешто мање од 65.000 динара, просечна плата је око 44.000 динара, па већ осиромашено домаћинство мора још да „стеже каиш“. Наравно, колико је и ако је могуће. Јер, постојеће „резерве“ српског домаћинства су, према оцени економисте Саше Ђоговића на – издисају. То што их још има ваља захвалити, како каже, „спољним“ и „унутрашњим“ изворима финансирања. Многи опстају захваљујући каквој-таквој помоћи рођака из иностранства, гастарбајтера, али и са села, одакле стижу неке од намирница. А доста је и оних који су били принуђени да се „сналазе“ на други начин.
“Неки грађани су морали да продају некретнине, многи су продали или дали у залог злато и уметнине како би могли да преживе”, истиче Ђоговић.
“Посебно су погођене породице које немају подршку са стране и они су готово све залихе исцрпли. Већ су презадужени и већ су у великом проблему.”
Ђоговић указује и на то да се сада, у односу на кризно време из, рецимо, деведесетих, обилато користе и извори прихода путем задуживања кроз кредите, дозвољене минусе… Отуда укупан дуг становништва Србије тренутно износи 591 милијарду динара, или око пет милијарди евра. Сваки грађанин Србије дугује банкарима, у просеку, 791 евро.
Петар Богосављевић, председник Покрета за заштиту потрошача, каже:
“У последњих пет година просечно домаћинство у Србији је потрошило скромне резерве које су, иначе, у претходне две деценије драстично смањиване. Криза предуго траје, домаћинства су презадужена због незапослености, пада примања, бржег раста цена, подгревања нереалне потрошње из финансијског и бизнис сектора, уз подршку државе…”
Вера Вида, председнице Центра потрошача Србије ЦЕПС-а, истиче да криза у Србији није нова појава, постоји од 1992, али је у последњих неколико година имала веће осцилације и самим тим теже последице по животни стандард, па смо закорачили у „време великих одрицања“:
“Можемо без претеривања рећи да је живот грађана Србије и њихових породица на ивици егзистенције, а да су све залихе и фондови за црне дане исцрпљени.”
