Учимо им децу, а они нас понижавају

Српским учитељима, наставницима и професорима није помогла ни прекјучерашња протестна шетња београдским улицама, ни краткотрајни разговор с министром просвете Срђаном Вербићем кога су полили водом. Просветари, који су ушли у пети месец штрајка, вратили су се кућама незадовољни и огорчени својим материјалним положајем, односом власти према њима и општим стањем у образовању.

– Пре одласка на протест, наставници су у својим школама одржали редовне часове јер неће да буду лош пример ученицима. Ми немамо избора, већ да се овако боримо за наше плате – каже за “Вести” председник Уније синдиката просветних радника Драган Матијевић, објашњавајући зашто је неколико хиљада просветара из Ваљева, Крушевца, Крагујевца, Ниша, Прокупља, Београда, Вршца, Лесковца и других српских градова 17. марта шетало Београдом носећи транспаренте: “Рушење просвете, Србија без будућности”, “Просветар, а не просјак”.

Осим “фајтовања” министра Срђана Вербића, других инцидената није било. До сада најмасовнији протест српског наставничког кадра, међутим, није постигао резултате.

– Тражимо да нам врате 10 одсто узетих од зараде и да се кажу кад ће то да ураде. За договор са министром Вербићем тражили смо пет минута и његову добру вољу – каже за “Вести” Матијевић.
Он упозорава да наставници неће више да држе допунску и додатну наставу ни припреме за завршни испит, нити ће више ученике да воде на такмичења.

– Просечна потрошачка корпа у Србији износи око 65.000, што је 532 евра, а наше зараде су готово дупло мање и не задовољавају ни најосновније потребе. Просветни радници су на просјачком штапу. Министар више не може да нам нуди маглу. Ми само тражимо право на достојанствен живот, да од својих зарада можемо да живимо – каже Ненад Ђорђевић (37), челник Уније синдиката просветних радника Прокупља, иначе професор групе машинских предмета у Средњој школи “15. мај”.

Музафер Бабачић (53) сматра да је однос власти према просветним радницима аутистичан и увредљив.

Духовни геноцид

– Просечна плата у просвети, рачунајући и универзитет, износи 39.000 динара (око 320 евра). Брачни пар просветара са дететом средњошколцем једва може да преживи са тим новцем. Ово је духовни геноцид над сопственим народом, али се тај геноцид не види споља – каже председник Уније синдиката просветних радника Драган Матијевић.

– Ми смо озбиљни људи и за живот припремамо генерације младих људи, а власт нас доживљава као гуланфере. Мисле да смо блентави, да ништа не знамо, не видимо и не чујемо. Никад није било горе. Дошли смо да их упозоримо да промене однос према нама ако желе да и даље едукујемо млади нараштај Србије – каже Бабачић, професор физике у вршачкој ОШ “Јован Стерија Поповић”.
Његово мишљење дели и Ђурђевка Грујин, наставница географије из зрењанинске ОШ “Ђура Јакшић”.

– Однос друштва према просвети је недопустив, а то као бумеранг повлачи све чешћи силеџијски однос ученика према нама. Голобради ученици опонашају однос друштва према просветарима и иживљавају се – примећује она.

Гази нас ко како стигне

– Морамо да повратимо наше згажено достојанство. Бахато понашање и аутистични однос власти према просветном кадру је довео до тога да смо изгубили достојанство и поштовање, па нас гази ко и како стигне – признаје математичарка Весна Вручинић.

Вучић не зна шта да уради

Премијер Александар Вучић поручио је просветарима да разуме њихове захтеве, али да не зна како да им помогне.
– Саосећам с њима, у праву су, али не знам шта да урадим – казао је Вучић и просветарима поручио да ће они бити први на које ће се мислити кад јавне финансије буду оздравиле.

Ј.Олуић, Вести