У Москви је уз учествовање руских, српских и бугарских политичара и дипломата одржан састанак посвећен перспективама стварања Балканско-црноморског форума, својеврсне платформе за уједињење интелектуалаца ради развоја сарадње у циљу обезбеђења економског суверенитета земаља из ових региона и спречавања „опасности у боји“. Било је речи и о невладином сектору, области у којој Москва заостаје за Вашингтоном. Директор Балканског центра за међународну сарадњу Виктор Колбановски је израчунао: САД на финансирање НВО у земљама које их занимају троше на десетине пута више средстава од Русије. Важно је да власт чује овај проблем и да он наиђе на разумевање грађана Русије, – сматра он:
Јер, подржавамо трошење средстава из буџета за своју одбрану, укључујући и снаге ненуклераног задржавања, које су у последње време познате као „учтиви људи“. А невладин сектор и међународни програми су изузетно учтиви људи који без униформе и специјалне технике, у сарадњи с дипломатама, обезбеђују формирање јединственог, хуманитарног, економског и културног простора на Евроазијском континенту од Лисабона до Владивостока.
Зашто су потребни додатни напори у пропагирању руских иницијатива? Бивши амбасадор РФ у Србији Александар Конузин сматра да је, на пример, ванблоковски систем безбедности – у интересу, како Русије, тако и целе Европе. Истина, у условима садашњег антируског курса дијалог је крајње отежан:
Зато смо рачунали на своје пријатеље који су пре уласка у ЕУ више пута обећавали да ће бити „наши амбасадори у Бриселу“ и да ће нам помагати. Желимо да уз помоћ јавне делатности ујединимо напоре за нормализацију, пошто Русија није против ЕУ, то је наш највећи економски партнер. Нажалост, многи у Европској унији имају другачији став. Уједно, у Старом свету расте незадовољство евробирократијом и последице по земље које су ушле у Европску унију нису увек недвосмислене. Будућност несумљиво припада интеграционим процесима, али не сме се игнорисати расположење људи који желе да одбране суверенитет и националну самосвојност.
Резултат овакве политике игнорисања је, на пример, затварање пројекта „Јужни ток“, – сматра Александар Конузин:
Кад је Брисел довео „Јужни ток“ у ћорсокак, да ли је узимао у обзир интересе Бугарске, Србије, Мађарске и БиХ? Очигледно да није. Донета је, – и то у Вашингтону – политичка одлука да се на све начине пружи отпор овом пројекту. Нажалост, често су власти земаља из Источне Европе недовољно радиле у интересу својих народа и само су избегавале решавање проблема понављајући да је то ствар Москве и Вашингтона. А где је утицај јавности?
Још један камен спотицања између ЕУ и Русије је Крим. Заменик председника Савета министара ове републике Георгиј Мурадов је позвао људе „да се не плаше речи ‘ Крим ’ “. Учесници на конференцији из странке „Трећа Србија“ – председник Мирослав Паровић и генерални секретар Александар Ђурђев – „се нису уплашили“ и допутовали су на полуострво. Планирано је да се након овог путовања покретне иницијатива за братимљење између Новог Сада и Севастопоља. Руског Севастопоља, – прецизирао је за „Спутник“ у телефонском разговору с Крима Мирослав Паровић:
Ми смо апсолутно свесни да ће добар део српске политичке сцене одреговати негативно, али наш став је да је Крим имао и демократско и историјско право да се припоји Русији. Ово је начин да јавно покажемо да смо пријатељи са људима који живе на Криму и који сада пролазе кроз тешке тренутке, јер им су наметнуте санкције, слично као што Србима деведесетих година. Али људи су углавном задовољни, разумеју да је ово прелазни период. По мом мишљењу, спремни су да истрају у томе, јер знају да ће после тога доћи стабилнији период.
Тимур Блохин, Глас Русије
Руси воле српске обичаје. Научили шта значи ‘чауш’.