Иако је цена парадајза последњих дана полако кренула да пада, он је и даље неуобичајено скуп за ово доба године.
Главни разлог је то што га нема довољно – чак ни са домаћих њива, одакле је почео да стиже на пијаце и у продавнице.
“Више је разлога овако високе цене парадајза. Нема га довољно, а и производња је ове године била скупа и проблематична због болести које су се појављивале. На то су утицали лоши временски услови, непогоде, кише, смена топло-хладно. На крају, добили смо парадајз, који је овог лета значајно скупљи него у исто време прошле године”, каже за Политику Ђорђе Моравчевић, професор Пољопривредног факултета у Земуну.
Иако су, додаје, цене овог поврћа протеклих неколико дана нешто ниже, оно, до краја августа сигурно неће појефтинити на износ од прошле године, када се на велико продавао по цени од 10 до 15 динара.
“Очекујем да ће до краја августа цена за килограм парадајза бити око 50 динара, а већ у септембру долази и ново поскупљење, када стижу наредне испоруке из пластеника”, каже саговорник Политике.
Иако се у медијима спекулише да цену парађза диктира увознички лоби и да је због тога папрена, он каже да у Србији тренутно нема парадајза из увоза у већим количинама које би пореметиле тржиште.
Србија годишње увезе парадајза за око 15 милиона евра.
Албански доминантан код нас
Све до пре десетак година највеће количине стизале су с македонског тржишта.
Последњих неколико година у увозу је доминантан албански, али се он на наше пијаце испоручује када га у Србији нема – од марта до јуна.
Моравчевић сматра да ће оваква ситуација потрајати све док се не увећају површине под пластеницима, јер их нема довољно. Односно, и пре свега, док држава не уреди тржиште, односно пољопривредним произвођачима поврћа обезбеди предвидиве калкулације.
До тада, како каже, поставља се питање да ли је уз оволику неизвесност, исплативо уложити 600.000 до 700.000 евра, колико је потребно за озбиљан пластеник на површини од једног хектара уз сву пратећу опрему.
Политика.рс
