Пет биљних врста – јавор, липа, коприва, папрат и јагода – које су авиони 19 земаља 1999. засипали бомбама с осиромашеним уранијумом на подручју Београда, претрпело је трајна оштећења. Из непознатих разлога одолела је једино шеста, у наслову поменута
Из невидљивог није била видљива, свеједно су је авиони НАТО-а 1999. године 78 дана непрекидно засипали тонама осиромашеног уранијума. С којим поводом и разлогом?
Лековита, и у српском народу веома цењена, боквица (Herba Plantaginis lanceolatae), милионима година опстаје скривена у трави. Можда је зато нису опазили из ваздуха кроз најсавршеније справе за увећање, иако је овдашњи видари, па и свакојаки травари, свуда ласно проналазе.
Сараднике Лабораторије за мултидисциплинарна истраживања Института за физику у Земуну, предвођене др Браниславом Јованићем, занимале су последице излагања биљака појачаном зрачењу, чиме су заокупљени готово три деценије. Зашто? Желели су да измере учинак на фотосинтезу у зеленим листовима, јер је то најзначајнији процес у живом свету на Земљи.
Без фотосинтезе нема кисеоника, ни свеколиког зелениша (биомасе), напослетку ни живота на нашој планети каквог познајемо.
За проучавање је одабрано шест врста – јавор, липа, коприва, папрат, јагода и боквица – чија се зелена одећа уздиже на три различита спрата: листови првог пара изнад висине од метар и по, другог од 30 сантиметара до метар и по и трећег мало поврх самог тла. Све успевају на подручју Београда, а мерења су трајала пуних 11 година – од првих бачених бомби до малтене наших дана.
Шта су, дакле, открили ученим људима до сада непознато?
Усредсредили су се на три најбитнија чиниоца (пигмента) за претварање сунчеве у енергије у стварање (синтезу) хране из неорганских састојака – хлорофил А, хлорофил Б и бетакаротеноид. Познато је, према речима научног саветника др Бранислава Јованића, да јачина (интензитет) „нуклеарног зрачења опада с квадратом растојања”.
Истраживачи су користили преносиви спектрометар у поступку названом флуоресцентно мерење којим су више од 20 пута измерили промене на свакој биљној врсти, с тачношћу чија грешка није прелазила један постотак.
Најпре су то урадили с јавором, зато што је веома распрострањен, и у Србији на гуслама од истог дрвета често опеван. Показало се да му је способност фотосинтезе опадала из године у годину, од првог дана бомбардовања. У једанаестој, чак, за 33,93 посто у поређењу с сродницима који нису доживели такву судбину.
Резултати су сагласни с претходним из 2004. у иностраној литератури, којима је установљено да нуклеарно зрачење осујећује фотосинтезу. Колико ли ће још опасти до 2014. године?
Нуклеарно озрачивање узроковало је нагло смањење количине оба хлорофила, достигавши врхунац у другој години – 46,23 одсто. Како је време одмицало, изгледало је да се јавор постепено опоравља, гомилајући више хлорофила, што је у складу с подацима проистеклим из излагања кромпира, пасуља и бундеве гама зрацима, у неколико наврата обелодањеним у научним часописима.
Количина бетакаротеноида се највише смањила у петој години након бомбардовања – 49,8 посто!
Код лековите липе највиша тачка умањења учинка фотосинтезе достигнута је у петој и остала непромењена и у једанаестој години испитивања (30,91 проценат).
И лековита коприва је, после истог раздобља, малтене досегла истоветну вредност (29,91), с тим што је узнемирујуће да се опадање количине бетакаротеноида није зауставило ни у последњој години мерења – чак 98,54 постотка! Очигледно је да погубно деловање још није окончано, одговор би требало да понуде будуће провере.
Иако је отпорна на загађење, код папрати није завршено опадање способности фотосинтезе које је, искрено говорећи, премашило једва половину процента (0,59). Али је настављено смањење износа оба хлорофила, уз повремена колебања вредности – час горе, час доле.
Ни код познате повртарске биљке јагоде није заустављено слабљење фотосинтетске моћи, на шта указује најскорашњији постотак – 30,39. Износ хлорофила (А и Б) био је најнижи у другој години – 47,97 посто, да би се у једанаестој више него удвостручио (22,30). „Не би се могло рећи да се биљка опоравила”, упозорава др Бранислав Јованић, зато што „у литератури постоје подаци да нуклеарно зрачење изазива мутацију хлорофила у пшеници, јечму и овсу.”
Вратимо се загонетној боквици с почетка наше приче. Код пет побројаних врста, изузев боквице, наступила су трајна оштећења. Сами по себи, намећу се три закључка: први, да није уопште реаговала на нуклеарно зрачење; други, да је испољила способност опоравка и, трећи, да би овакво њено понашање требало да заголица знатижељу фармацеута и еколога. Да ли се ова биљка одликује изузетном отпорношћу на веома сурове услове средине, због чега би требало пре осталих да се засеје на другим планетама као претходница насељавања људи или да почне да се узгаја на плантажама под водом?
Политика
