Београд – Велике штете претрпела је и привреда Србије, а колике су тачно зависиће од тога када ће се производња, али и саобраћај у погођеним деловима земље нормализовати.

По речима министра привреде Душава Вујовића, на поплављеним територијама у Србији има око 10.000 привредних друштава и око 30.000 предузетника, што се односи на општине и градове из Колубарског, Мачванског и Моравичког округа, као и Обреновац, Јагодину, Параћин и Ћуприју.

„Сва та предузећа нису пођеднако угрожена. У некима је производња обустављена, док у појединим вода није начинила већу материјалну штету, али због отежаног транспорта сировина и репроматеријала производни процес је отежан“, казао је он.

По подацима Кризног штаба Министарства привреде, који је у сталној координацији с Кризним штабом Владе Србије и Привредном комором Србије и ради 24 часа дневно, највише штете је, по министровим речима, нането пољопривреди, као и инфраструктури, енергетској, саобраћајној и водопривредним објектима.

У опширном тексту о поплавама у Србији, и британски „Фајненшел тајмс“ се бавио и последицама које је та катастрофа оставила на привреду.

Тај лист, након проласка опасности од даљих поплава, потенцира да сада већу пажњу треба обратити на санирању штете, а посебно када се имају у виду фискални проблеми које имају Србија, Босна и Хрватска, и где се у „Србији ове године очекује највећи буyетски дефицит у Европи“.

„Можда је сувише рано причати о губицима које је ово разарање проузроковало, али нема сумње да је то велики ударац за привреду. Неки извештаји сугеришу да је та природна катастрофа утицала на чак десет одсто привреде у Србији“, казао је за ФТ Абас Амели-Ренани, стратег за развој тржишта у РБС-у, и додао да фискални трошак може имати утицаја на перформансе српских средстава на међународним тржиштима.

Оцењујући да је рано за процене укупне штете, портал „Макроекономија” наводи да је минималан износ 300 милиона евра, за колико ће бити смањен извоз воћа и сличних производа из Србије.

Максимални, рачунајући и посредне штете и последице, већи је од милијарду евра, и сабираће се кроз године пред нама. У 46 општина које су најтеже погођене елементарним непогодама, поплавама и клизиштима, било је пописано 228.000 пољопривредних газдинстава (36,1 одсто укупног броја), а обрађивали су 887.000 хектара земље (25,8 одсто). У правним лицима радило је 280.000 запослених (20,9 одсто од укупног броја), а највећи удео те општине су имале у рударству (48,5 одсто) и производњи електричне енергије (38 одсто).

Имале су, у 2013. години, и 104.000 предузетника и код њих запослених, што је 27,5 одсто њиховог укупног броја. У вишеармијској формацији незапослених учествовали су с 25 одсто, од укупног броја незапослених (725.000).„Реч је о крају Србије веома зависном од пољопривреде, и предузетничког сектора, с малом запосленошћу у правним лицима и израженијом незапосленошћу у односу на остатак земље”, указује „Макроекојномија”.

Светска банка плаћа 40 одсто

Министар привреде Душан Вујовић је изјавио да постоји могућност да Светска банка финансира до 40 одсто стварних трошкова изазваних непогодом у Србији, а нашој земљи ће на располагању бити и стручњаци СБ-а. Министар привреде је рекао у интервјуу за „Недељник” да на основу иницијативе међународних финансијских организација имамо потврду да ће СБ, у договору с Владом, обезбедити такозвани ЕРЛ кредит (Емергенцy Рецоверy Лоан) који има пет милиона долара за припрему и неограничен износ на располагању.

По његовим речима, припреме за коришћење тог новца, у договору с Владом Србије, трајаће две до три недеље. Вујовић је поручио да прво морамо да санирамо директне последице изазване катастрофалним поплавама, да би људи могли наставити колико-толико нормалан живот јер ће тада и предузећа с угрожених подручја моћи да наставе да раде.

С. Глушчевић

Дневник