У свим државама ЕУ расте страх да ће због афричке куге свиња у Немачкој и кинеске блокаде доћи до великог пада цена меса, што би могло погубно да утиче на домаће произвођаче.
Забрана извоза је већ изазвала проблеме на немачком тржишту – цена свињских полутки пала је за 13 oдсто, а прасади за чак трећину. Ланчано ће се ово проширити и на друга тржишта.
После Аустрије, чији су представници позвали грађане да свесно купују домаће месо без обзира на то што је скупље од увозног из Немачке, огласило се и хрватско удружење произвођача, истичући да том сектору прети колапс ако тржиште преплави увозно јефтино месо. По њиховој процени, штета би могла да буде већа од 100 милиона евра.
– Зато тражимо хитан ангажман владе да домаће производе заштити посебним ознакама у малопродаји – рекли су у овом удружењу, а преноси „Јутарњи лист”. Хрватска пољопривредна комора најавила је да ће покренути иницијативу да ЕУ прихвати израду базе података о произвођачким ценама у свим државама ЕУ за све важније пољопривредне производе. На тај начин би, како кажу, у сваком тренутку могло да буде утврђено који производи се на друга тржишта стављају на полице по дампиншким ценама.
На мобилност свих у ланцу производње и продаје и подизање борбе за спас домаћег тржишта, позвала је недавно и Асоцијација сточара Срема и Мачве, истичући да ће, иако сада постоји забрана увоза, Немачка као велики произвођач дампиншким ценама покушати да увећа извоз свог смрзнутог меса.
– Србија би у оваквим околностима, као прво, требало да задржи статус произвођача који може да задовољи потребе домаћег становништва. Да очувамо производњу од око 250.000 тона свињског меса на годишњем нивоу. То је довољно за нашу потрошњу са неким лаганим тржишним вишковима – изјавио је за „Политику” Ненад Будимовић, секретар Удружења за сточарство и прераду сточарских производа у Привредној комори Србије.
Као је рекао, наш извоз је веома сужен. У ЕУ не можемо да извозимо свињетину због статуса класичне свињске куге. Иако смо престали са вакцинацијом, треба да прође три године од последњег забележеног случаја.
– Термички обрађене производе можемо да извозимо, али они су мање вредности. Оно што је квалитетније и скупље не може да иде у ЕУ. Русија је постигла производњу која је практично довољна за њихове потребе, тако да се и то тржиште полако смањује – истиче наш саговорник.
Он каже да ће и немачка производња, уколико ова земља буде морала да уништи велики број свиња због заразе, бити смањена, али ће вероватно тражити и нова тржишта уколико не успеју брзо да се врате у Кину.
Према његовим речима, у свету се дешавају велике промене због афричке куге свиње. Прогнозе су, додаје, да ће Кина ове године морати да повећа увоз на два и по милиона тона. Сад им се, док не буде урађена регионализација, укида и Немачка као велики извор снабдевања.
– Питање је, такође, да ли ће Кина прихватити ту регионализацију или ће тражити неку алтернативу. Можда звучи претенциозно, али можда чак и на српском тржишту. Иако ми не можемо да задовољимо њихове потребе, неки део можемо да покријемо – истиче Будимовић и додаје да Србија „не треба да брине кинеску бригу”, већ треба да гледа да се позиционира и подстакне своје произвођаче тако што ће то што произведу бити плаћено по доброј цени и окренуће се извозу.
– За седам месеци ове године увезли смо свињског меса за око 36,5 милиона евра. Дајемо девизе, а можемо да произведемо. Ипак, ту има доста системских проблема, али цена је можда основни. Наша соја није ГМО и доста је скупља, што то повећава трошкове производње. Али можемо више да радимо на маркетингу. Да кажемо: јесте, наше месо је скупље, али је квалитетније јер се животиње хране квалитетнијом храном. Да то документујемо, па нек купци изаберу. Нажалост, мало смо учинили на том плану – каже Ненад Будимовић.
Ивана Албуновић, Политика.рс
