Након што је Рио Тинто на своју руку спровео и објавио нелегитимну студију утицаја пројекта Јадар, председница Скупштине Ана Брнабић је, исто тако ниодакле, позвала на јавну расправу о приватној студији – и то у парламенту, наводи се у саопштењу удружења “Марш са Дрине”.
„Што би имало смисла да је студију наручило министарство Заштите животне средине, пошто би то онда био први корак у процедури стандарда Европске Уније о којима сви слушамо годинама, али које никако да видимо спроведеним. Да живимо у некој алтернативној Србији где парламент заиста функционише као колектив изабраних представника који говоре у име свих грађана и грађанки, могли бисмо да чујемо изражавање суверене воље читавог једног народа“, пише у саопштењу које потписују Бојана Новаковиц и Јелена Бунић из „Марш са Дрине“.
Али стварност каже нешто другачије, додају.
„Владајућу коалицију која има већину мандата подржава једва трећина становништва, а изборе су добили доказаном крађом. Кад госпођа Брнабић већ ради посао промоције приватне компаније и више се брине за њихове интересе него за државне регулативе или народну вољу, онда бисмо је замолиле да до краја испоштује ту исту компанију. С обзиром да у студији пише да је ‘студија власништво компаније Рио Сава и да не сме бити копирана, дистрибуирана, објављена или репродукована у целини или делимично, без претходне писане сагласности Рио Саве’, желели бисмо да је подсетимо да мора да тражи сагласност за коришћење студије на седници Скупштине. Да ли је то тражила, и у случају да је добила, да ли може да докаже да је компанија сагласна у писаној форми?“, питале су оне.
Даље их, кажу, интересује како ће посланици успети да прочитају и разумеју преко 2.000 страна студије, да би већ „наредне недеље“ могли о њој да расправљају у Скупштини?
„Осим ако нису сви до једног заправо доктори геологије, биологије и/или хемије који редовно прате развој рударства, екологије и климатских промена, како ће дискусија у Скупштини бити иоле конструктивна и објективна? Једино место за ‘разговор и дебату’ о ‘питањима важним за друштво’ јесте – друштво. Што нас доводи до учешћа јавности као темеља европске регулативе о животној средини, стандарда на којем ће, како нам Рио Тинто стално говори, они заснивати сав свој рад. Како да им верујемо када већ на првом кораку тих регулаторних процедура – кораку Процене утицаја на животну средину – нису спровели ниједан део прописа?“, питале су.
Litijum iz rude se dobija korišćenjem sumporne kiseline zagrejane na 250°C. Ukupna količina iz svih rudnika u Srbiji koja bi se godišnje ispustila u vodu, zemlju i vazduh iznosi 1,2-1,8 miliona tona. Crveni krugovi su zagađena područja. Adio Srbijo. https://t.co/SQVhsuRw4r pic.twitter.com/JkgvOliYxh
— Sreten Jevtić (@Jevti2Sreten) June 17, 2024
Оне су подсетиле и Ану Брнабић и компанију како изгледа процедура Процене Енвиронментал Импацт Ассессмент (ЕИА)
1. Процедуру Процене утицаја на животну средину мора званично покренути Министарство за животну средину;
2. Према Директиви о процени утицаја на животну средину, процедура има три корака: скрининг, утврђивање опсега и одговарајућу ЕИА. Друга и трећа фаза обухватају јавне консултације.
„Не можете објавити ЕИА извештај без објављивања елемената претходних фаза и укључивања јавности на сваком кораку“, наводе они.
Кораци су једноставни, додају и наводе их:
а. Скрининг показује да ли пројекат захтева процену утицаја. Овај захтева.
б. Одређивање обима идентификује кључна питања и поставља границе за Процену.
ц. Процена укључује детаљну анализу утицаја пројекта на животну средину, укључујући процену ефеката на различите факторе животне средине као што су биодиверзитет, земљиште, вода, ваздух, клима и културно наслеђе, тврде.
„Документ који смо претходних дана видели свуда у медијима је најобичнија шарена лажа за јавност. У њему се не налази ништа што је правно релевантно за било који српски закон, а камоли за највише стандарде ЕУ“, наводи се у њиховом саопштењу.
Додале су:
„Ми, као грађани, не прихватамо ништа што произилази из ове фарсе јер то није легитиман део процеса укључивања јавности и самим тим подрива владавину права. Јавне дебате и састанци морају бити управо то – јавни. Не смеју се одвијати иза затворених врата иза којих седи ексклузиван клуб климача главом и оних који живе по принципу ‘рука руку мије’. Једина ‘будућност о којој Србија мора да размишља’ је она у којој је ваздух чист, земља плодна, вода питка, а људи здрави“, закључује се у саопштењу.
