„У буџету за 2016. планиране су и последње финансијске обавезе у складу са уговором за Ер Србију а.д. Београд и од 2017. године компаније почиње да послује самостално“.
Остаје дилема да ли је тих 12 милиона евра део од оног 21 милиона или је то додатна сума коју је држава исплатила Ер Србији. Самим тим остаје и дилема колики заправо губитак прави Ер Србија иако је на крају године исказала добит од 16 милиона евра. Ни јуче од Ер Србије нисмо добили одговор на ово питање. Не само да су паре исплаћене прошле године, већ се и у буџету за 2018. годину Ер Србија помиње међу предузећима која ће поделити 12 милијарди динара буџетских пара за подршку улагањима од посебног значаја. У буџету нису раздвојена давања по предузећу, што је пропуст, намеран или случајан, на који је указивао и Фискални савет, па не знамо колико ће држава помоћи Ер Србију и наредне године.
Тврдња Министарства са почетка текста заснива се у ствари на Оквирном уговору о трансакцији у коме се у одељку посвећеном улагањима партнера, Етихада и Републике Србије, као последња година у којој ће држава помагати компанији наводи управо 2016. Ипак, у финансијском извештају Ер Србије за 2017. приликом навођења државне помоћи позива се на Оквирни уговор о трансакцији (ТФА) потписан 2013. године.
На питања Данаса о томе до када по уговору Србија има обавезу да исплаћује субвенције Ер Србији и колико је до сада уплатила, која смо послали на адресе прес служби Владе Србије, Министарства саобраћаја и Министарства привреде, нисмо добили никакав одговор.
Милојко Арсић, професор на Економском факултету у Београду напомиње да се по билансима види да Ер Србија покушава да уштеди, али ни после четири године то и даље није профитабилна компанија.
„Они послују у делатности у којој је конкуренција веома оштра. Покушавају да буду нешто између регуларне и лоу-кост авио-компаније по начину пословања. С обзиром да нису достигли одрживост без државне помоћи и ако би такво стање потрајало, држава би или морала да настави да даје помоћ док се не достигне профитабилност или би се Етихад повукао. Међутим, Ер Србија је за њих мали посао, а они су велики део улагања имали кроз кредите и лизинг авиона, што значи да нису уложили велики капитал“, истиче Арсић додајући да уз све мане овог пословног подухвата, Србија има потребу за домаћим авио-превозником.
„Ако не буде ишло са овим партнером, треба тражити неког новог партнера у будућности“, оцењује Арсић.
То што држава даје паре иако је уговорна обавеза истекла, за Милана Ковачевића, стручњака за инвестиције није толики проблем колики је то што нема никакве транспарентности у раду Владе.
„Није страшно да се нађе начин да се помогне авио-компанији. Она доноси и индиректне користи за економију. Али, треба отвореније говорити, показати податке па да се види у којој мери је то исплатива инвестиција. Постоји граница колико се и авио-компанији може помагати, а све преко тога је срљање у пропаст и могло би да доведе да Ер Србија постане нови ЈАТ. На крају крајева, немају ни све земље националног авиопревозника па им добро иде“, закључује Ковачевић.
Током прекјучерашњег дана из Етихада је стигло саопштење да ће Етихад задржати власнички удео у Ер Србији, као и да ће садашњи в.д. генералног директора Данкан Нејсмит и извршни директор за саобраћај Деклан Келер остати на функцијама до 31. децембра 2018. године. Ово би могла бити потврда ранијег писања Данаса да ће Етихад задржати власништво, али да неће продужити менаџментски уговор који истиче 1. јануара 2019. године. Ово би значило да би се кадрови Етихада из Ер Србије повукли, а управљање фирмом би преузели кадрови које постави Влада РС.
Компанију је крајем прошле године напустио генерални директор Дане Кондић, који је Ер Србијом управљао од њеног оснивања 2013. године, и то недуго након што је претходно из Етихада отишао дугогодишњи први човек Џејмс Хоган. Његова стратегија да купује мањинске уделе у посрнулим авиокомпанијама и подиже их на ноге се, иначе, показала као неуспешна након банкрота Ал Италије и Ер Берлина.
Промене у Етихаду
Етихад евиејшен групација, власник Етихад ервејза, саопштила је јуче да мења организациону структуру и оперативни модел, па ће тако функционисати у седам пословних сектора – Операције, Комерцијала, Одржавање, Поправке и ремонт (МРО), Људски ресурси, Финансије, Услуге подршке и Трансформација. На челу компаније ће бити Тони Даглас, који такође преузима одговорност за Етихад ервејз. Петер Баумгартнер ће сада бити виши стратешки саветник о глобалним партнерствима и иновацијама након што је од 2016. управљао Етихад ервејзом. Између осталих, Робин Камарк је именован за комерцијалног директора, а Реј Гамел ће преузети одговорност за партнере у којима авиокомпанија има власничке уделе. Иначе половина чланова извршног одбора ЕАГ биће држављани Уједињених Арапских Емирата.
Пише: Милош Обрадовић, Данас.рс
