Радиоактивни отпад тренутно остаје у спремиштима генератора — два стара хангара за складиштење у Винчи су препуна, док нови објекат, Хангар 3, нема потребну лиценцу
Безбедност – то би требало да буде кључна шифра за рад Јавног предузећа „Нуклеарни објекти Србије” (НОС). Али, предузеће које управља нуклеарним пословима земље, тренутно нема новац за плате, а претходна влада, није чак ни предвидела НОС у буџетској ставци за текућу годину.
Новац, међутим, није највећа невоља са нуклеарном безбедношћу Србије. Према тврдњи извршне директорке НОС-а Јадранке Ђуричић, хангари 1 и 2, (Х1 и Х2), стари објекти, који подсећају на остатке напуштених фабрика, одавно су препуњени и у њих не може да се складишти нови радиоактивни отпад.
– Отпад из целе Србије, попут радиоактивних јављача пожара, радиоактивних громобрана, отпада из медицинских институција, тренутно остаје у спремиштима генератора, али не знамо докле ће такво стање моћи да траје – каже извршна директорка, указујући да НОС ишчекује да коначно добије лиценцу за модерни, новоизграђени хангар 3 (Х3).
– НОС је предао Агенцији за заштиту од јонизујућих зрачења и нуклеарну сигурност Србије све могуће папире за лиценцу за хангар 3. Он је неопходан, јер и дан данас, не постоје званични записи о складиштењу радиоактивног отпада бивше Југославије у хангару 1. Постојале су неке свеске и део тих свезака смо нашли, али нисмо сигурни да је то све – напомиње она, док председница Управног одбора НОС-а Уранија Козмидис-Лубурић, износи још узнемирујући податак:
– Најгоре од свега је што можемо наићи на свакаква изненађења у хангару 1 – истиче председница УО НОС-а.
Управо због лошег стања два прастара складишта, Агенција за атомску енергију и амерички Стејт департмент притисли су, или препоручили, како вам драго, да се направи ново складиште – хангар 3. Наиме, једна од тајни која може да се крије у овим старим складиштима, рецимо, може бити „кобалт 60”, који се користи у индустрији, медицини, научним истраживањима, а делом га има и у радиоактивним громобранима. Међутим, евентуалном крађом и злоупотребом, од њега би могла да се изради „прљава бомба”, а слична опасност прети и од евентуалне крађе „цезијума 137”.
