Уједињени Aрапски Емирати у Србији – „арапска браћа“ и српска посла

Према писању београдске “Политике”, главна карика за пословање УАЕ у Србији је Мохамед Дахлан, лични саветник “нашег” шеика, престолонаследника Абу Дабија Мохамеда бин Заједа ал Нахјана. Дахлана је због учвршћивања мирољубиве сарадње и пријатељских односа две земље у пролеће 2013. године предедник Томислав Николић одликовао Орденом српске заставе другог степена.

Овај Палестинац је имао бурну прошлост: од учешћа у устанку против Израела, преко места саветника за безбедност Јасара Арафата, до организовања и наоружавања паравојних јединица за борбу Фатаха палестинског председника Махмуда Абаса против Хамаса. Осумњичен је за финансијске малверзације, чак и да је умешан у убиство Арафата

Сарадња Србије и Уједињених Арапских Емирата најављена је громогласно почетком 2012. године као једна од спасоносних опција за посрнулу домаћу економију. У следећим месецима, Александар Вучић и Млађан Динкић, главни преговарачи са Емиратима, усхићено су помињали послове за целу наменску индустрију Србије, изградњу фабрике чипова, научноистраживачког центра, фабрике делова за Ербас и Боинг, инвестиције у Луку Панчево, продају Црвене звезде, докапитализацију Југословенског речног бродарства; помињани су и изградња туристичке инфраструктуре у зимским туристичким центрима, градња хотела на месту где се данас налази рушевина Генералштаба, енормна улагања у пољопривреду, карго центар на аеродрому… Престолонаследник Абу Дабија, шеик Мохамед бин Зајед ал Нахјан то није јавно изговорио, али је Вучић тврдио да је он спреман да у Србији инвестира и у послове који му неће донети зараду, али ће помоћи опоравку Србије.

До данас, у сарадњи са УАЕ основана је авио-компанија Ер Сербија, о чему је више пута писано на страницама “Времена”; копља се ломе око тога колико су исплатива досадашња улагања из Емирата у пољопривреду; последњи од пројеката у сарадњи са инвеститорима из УАЕ најављених као спас Србије је “Београд на води”, који је у магли таман колико и претходна набројана обећања.

У сваком случају, мада је реализација инвестиција далеко од обећања наших политичара, чињеница је да је у последњих годину и по живнула комуникација између Србије и Емирата, готово обустављена пошто су УАЕ међу првима у арапском свету признали Косово 2008. године, и да је било много нагађања ко је заслужан за ренесансу међудржавних односа.

МОХАМЕД ДАХЛАН: Београдска “Политика” је објавила на насловној страни текст о Мохамеду Дахлану, личном саветнику престолонаследника Абу Дабија шеика Мохамеда бин Заједа ал Нахјана. У том тексту се каже да је интересовање за Дахлана у нашој земљи порасло тек након што је портал Миддле Еаст Еyе (МЕЕ), који на енглеском објављује вести у вези с Блиским истоком, означио управо њега као кључног посредника у успостављању блиских веза Србије и Уједињених Арапских Емирата. Дахлана је због учвршћивања мирољубиве сарадње и пријатељских односа две земље, у пролеће 2013. године, председник Томислав Николић одликовао Орденом српске заставе другог степена.

У “Политици” је наведена живописна Дахланова каријера, од једног од оснивача борбеног покрета Фатах у Гази, хапшења, учешћа у устанку против Израела, прогона у Тунис, вођења Организације за безбедност у појасу Газе до 2002, када је поднео оставку. Био је саветник за националну безбедност Јасера Арафата, палестински министар одбране, министар цивилних послова. Организовао је највећи митинг присталица Фатаха 2007. године, касније био представник у преговорима који су резултирали споразумом са Хамасом, где су се обе стране договориле да зауставе војне сукобе и формирају владу националног јединства.

У марту 2007. Махмуд Абас именовао га је за вођу Савета за националну безбедност како би надгледао све снаге безбедности на палестинској територији, али је, уз америчку помоћ, Дахлан организовао паравојне јединице од неколико хиљада бораца и лобирао у Израелу да Фатахове снаге добију велику количину оружја и муниције за борбу против Хамаса. Хамас је, међутим, предухитрио овај потез извршивши контраудар, па је Дахлан поднео оставку на месту саветника за националну безбедност, а током борби које су уследиле Хамас је срушио његову кућу, његове снаге су прогнане из Газе.

ЦРНОГОРСКА ВЕЗА: Политика наводи депеше са Викиликса које кажу да је Дахлан оставку на месту вође Савета за националну безбедност послао из Црне Горе, из Института за физикалну медицину, рехабилитацију и реуматологију “Др Симо Милошевић”. Да га је Америка фаворизовала, види се такође из депеша Викиликса. Дахлан је 2009. изабран у Централни комитет Фатаха, а у јуну 2011. је избачен на инсистирање председника Махмуда Абаса, који га је сумњичио за убиство палестинског лидера Јасера Арафата. Портал МЕЕ, у чијем тексту се Дахлан описује у мрачним бојама, тврди да је он осумњичен и за финансијске малверзације.

Уточиште је потражио у УАЕ, а да је био радо виђен саговорник америчких дипломата види се такође из депеша које је објавио Викиликс. Консултован је у мировним преговорима између Израела и Палестине. У једној од депеша имам шеик Мухамед ал Катани оптужује га да га је, као члана Фатаха, обучавала ЦИА.

“Политика” наводи да према званичним регистрима Дахлан нема никакве послове у Србији, али да је врло активан у Црној Гори, чији је држављанин постао 2012. године, и да њени извори кажу да је недавно виђен у пријатељском разговору с премијером Црне Горе на једној јахти у елитном насељу Порто Монтенегро у Тивту. У једном јавном обраћању Александар Вучић је захвалио премијеру Црне Горе Милу Ђукановићу “на лепим речима о Србији у Уједињеним Арапским Емиратима”, директно га означивши као једног од главних посредника у обновљеној сарадњи. “Политика” пише и да се, увидом у Централни регистар привредних субјеката, види да је Дахлан оснивач најмање два предузећа у Црној Гори, да о пословању ових компанија нема јавно доступних података, а у Централном регистру привредних субјеката Црне Горе не постоји ниједан финансијски извештај за свих пет година пословања.

У тексту који је објавио МЕЕ тврди се и да УАЕ користе инвестиције у производњу наоружања у Србији јер желе да искористе ово “лабаво” регулисано тржиште у Србији да би дистрибуирали оружје по Блиском истоку, да то раде као заступници Израела и САД, али се не наводе докази за овакве шпекулације, осим “српског обавештајног извора који је захтевао да остане анониман”. Од података који се лако дају проверити, бар два нису тачна – да су УАЕ у последње две године инвестирали “милијарде” долара у Србију, и да су УАЕ дали влади Србије кредит од више милијарди долара. Осим у тексту МЕЕ, те милијарде су још увек само у обећањима српских политичара.

Момир Трудић, Време