Уједињени око 32 милиона евра – Гашић и Вучићев кум Никола Петровић могу све!

Портал Пиштаљка који се бави новинарским истраживањем корупције објавио је причу која детаљно и документовано описује како функционише партократија и како се блиски сарадници Александра Вучића удружују и извлаче новац из државе преко оф шор фирми. Преносимо вам два текста са Пиштаљке.

Оф шор гасификација Крушевца
Посао гасификације Крушевца вредан 32 милиона евра додељен је без тендера фирми „Расина енергогас“ чији су власници једна офшор компанија и предузеће регистровано за пољопривредну производњу „Еко-глобал“ у власништву Вере Ристић, таште Новака Ђоковића.

Фирму „Расина енергогас“ за стратешког партнера при изградњи гасовода именовао је град Крушевац који, као један од оснивача ове фирме, има пет процената власништва, док цео пројекат финансира „Србијагас“. Уговор о изградњи гасовода у Крушевцу у јуну 2013. године (како је Инсајдер објавио у серијалу „Енергетски (не)споразум“) потписали су тадашњи градоначелник Крушевца и бивши министар одбране у Влади Србије Братислав Гашић, директор „Србијагаса“ Душан Бајатовић и заступник „Расина енергогаса“ Јован Лазаревић.

У време када је „Расина енергогасу“ додељен посао гасификације Крушевца, фирма „Еко-глобал“ (Eco-global), која има само два запослена, била је регистрована за обављање мешовите пољопривредне производње. Два месеца након што је „Расини“ додељен посао изградње гасоводне мреже у Крушевцу, фирма Вере Ристић у Агенцији за привредне регистре (АПР) променила је претежну делатност у – производњу електричне енергије.

Зашто је посао вредан више десетина милиона евра додељен без тендера фирми чији су власници компанија са Кипра „South Frontier Energy Limited“ и предузеће регистровано за пољопривредну производњу одбијају да објасне како бивши градоначелник и потписник уговора Братислав Гашић, тако и садашње руководство града Крушевца.

Гашић нам је у телефонском контакту, пре него што је спустио слушалицу, рекао да се обратимо граду Крушевцу, а на поновљен позив и инсистирање новинара да објасни како је тако вредан посао додељен офшор фирми и пољопривредном предузећу, пре него што је поново спустио слушалицу, изнервиран рекао да је „безобразно“ што га то уопште питамо. После тога се више није јављао на позиве.

Зашто и на основу којих критеријума је одлучено да „Расина енергогас“ изводи посао од 32 милиона евра нису одговорили ни надлежни у Крушевцу. У њиховом писаном одговору наводи се да је скупштина града изабрала стратешког партнера за гасификацију „на основу Одлуке о прихватању предлога Уговора о оснивању друштва са ограниченом одговорношћу“ донете 28. јануара 2011. године.

Милионски посао гасификације Крушевца првобитно је био поверен предузећу „Техноенергетика“. Ова фирма је била у већинском власништву  офшор фирме „Chester Resources“ из Велике Британије чији директор је био Јован Лазаревић.
Одлуком Скупштине града Крушевца од 27. августа 2010. „Техноенергетика“ је била обавезана да оснује ново предузеће и да 95 процената изграђене гасоводне мреже унесе у то новоформирано предузеће као свој неновчани капитал.

„Техноенергетика“ је 7. децембра 2010. године основала фирму „Расина гаснет“ и на то предузеће пренела 666.101 еврo неновчаног капитала. Заступник „Расине гаснет“ постаје Јован Лазаревић. „Расина гаснет“ и град Крушевац, потом, 28. фебруара 2011. године оснивају фирму „Расина енергогас“, у коју „Расина гаснет“ уноси 666.101 евро неновчаног капитала који је добила од „Техноенергетике“, која је изашла из посла. „Расина гаснет“ крајем 2012. године улази у поступак ликвидације. Као разлог ликвидације овог предузећа наводи се светска економска криза.

О делатностима другог власника „Расина енергогаса“, фирме „South Frontier“ са Кипра, нема јавно доступних података.

С друге стране, филијала „South Frontier“ у Београду је у конзорцијуму са „Виром групом“ прошле године купила Рафинерију нафте Београд. Један од власника „Виром групе“ је и Дејан Окетић. Он је прошле године осуђен на 20 месеци затвора због злоупотребе положаја у шверцу нафтних деривата и одузето му је противправно стечених 25.000 евра.

„South Frontier“ је у АПР-у регистрован као фирма за консултантске активности у вези са пословањем и осталим управљањем. Приликом куповине рафинерије, „South Frontier“ je заступао адвокат Ненад Вукчевић, који је уписан и као директор кипарског „South Frontier Energy Limited“.

У Уговору о гасификацији који су потписали Бајатовић, Гашић и Лазаревић наводи се да су Министарство енергетике и рударства, тадашњи НИС, који је правни претходник „Србијагаса“, и градови и општине са територије Србије, потписали споразум о сарадњи на реализацији гасификације Србије у складу са Националним акционим планом Владе Србије од 21. јуна 2005. године. Чланом 2 тог споразума предвиђено је да се изградња гасоводних објеката финансира, поред осталог, и из средстава приватног сектора путем пословног партнерства. Град Крушевац је потписник овог споразума. То значи да је „Србијагас“ инвеститор радова, „Расина енергогас“ извођач, а град Крушевац је дужан да обезбеди издавање сагласности и одобрења из своје надлежности и да ствара услове за несметано одвијање радова. Рок за извођење радова је четири године од увођења стратешког партнера у посао.

Иако фирма „Еко-глобал“, која је добила уносан посао гасификације, није била регистрована за ту делатност, њена власница Вера Ристић има искуства у пословима из области енергетика. Она је као сувласник компаније „Еко енерго“ (Eco energo) градила мини хидроелектране по Србији. Вера Ристић је у фирми „Еко енерго“ била директор од 2008. до 2010. године, када је на директорској функцији наслеђује Никола Петровић, садашњи директор Јавног предузећа „Електромрежa Србије“ и кум премијера Александра Вучића. Петровић на тој функцији остаје до 2012. године када постаје директор „Електромрежe“.
Један од сувласника фирме „Еко енерго“, поред Вере Ристић и њене фирме „Еко-глобал“, је и фирма „Роминг електроникс“ (Roaming Electronics) Ненада Ковача (са 45% власништва). Ковач, који је у јавности познатији по надимку „Неша Роминг“, односно та његова фирма основала је фирму „Ланус“, која је била оснивач фирме „Apex Solution Technology“ – власникa београдског „Бус плуса“.

Сувласник „Еко енерга“ са Ристићевом и Ковачем је и Драган Клисура, и то по два основа, као физичко лице и преко своје фирме „Еко Власина“. Клисура је бивши дугогодишњи радник у разним предузећима из система чувеног  „Енергопројекта“, где је радио и отац Николе Петровића. Једна од Клисуриних фирми, „Хидро тан“, била је извођач радова на девет мини хидроелектрана које је као инвеститор градио „Еко енерго“.

Последњи на листи сувласника „Еко енерга“ је Ненад Михајловић, који је Николу Петровића наследио на месту директора „Еко енерга“ по његовом ступању на функцију директора „Електромреже“. Михајловић је, осим преузимања директорске функције у „Еко енергу“, од Петровића преузео и део власништва у фирми „Вита фрут“ из Прибоја, а у име Петровића у АПР-у подносио и захтеве за промену власништва у фирмама „МХЕ Јабуковик“ и „Mini Hydro Investments“, када је део власништва у овим фирмама са Петровића прешао на офшор фирму „Pegassun Limited“ са Британских Девичанских Острва. Фирме „Mini Hydro Investments“ и „Roaming Electronics“ регистроване су на истој адреси у Београду – Трише Кацлеровића 27л.

„Еко-глобал“ преко „Еко енерга“ учествује и у власништву поменутог „МХЕ Јабуковик“ чији је власник био Петровић. Власници „МХЕ Јабуковик“ су исти као и власници „Еко енерга“. Хидроелектрану Јабуковик у Црној Трави, коју је градила ова фирма, пустила је у рад крајем 2013. године тадашња министарка енергетике Зорана Михајловић.

Извор: портал Пиштаљкa

Никола Петровић протествовао је због тога што га је Пиштаљка довела у везу са овим коруптивним послом са који, каже Петровић, нема никакве везе.

Ево како му је Пиштаљка одговорила

Поштовани господине Петровићу,
Пиштаљка је текст „Офшор гасификација Крушевца“ објавила јер је, ваљда ћете се сложити, јавни интерес да се сазна како се и на који начин троше државни новац и ресурси.
У истраживању о актерима посла од 32 милиона евра који је додељен без тендера наишли смо на Ваше име као лица повезаног са Вером Ристић, власницом фиме Еко глобал, којој је додељен тај посао.
Како је фирма Вере Ристић, иначе таште Новака Ђоковића, којој је додељен посао од 32 милиона евра без тендера, била регистрована за пољопривредну делатност, покушали смо да пронађемо шта је то препоручило и квалификовало да добије посао гасификације од 32 милиона евра без тендера.
Једину везу са енергетиком фирме која је добила посао гасификације од 32 милиона евра без тендера, пронашли смо преко сувласништва у фирмама које се баве енергетиком, а у којима се Ви помињете као сувласник и директор.
Вера Ристић, власница фирме којој је додељен посао од 32 милиона евра без тендера, и Ви повезани сте преко фирме Еко енерго, у којој сте Ви били директор. На том месту сте наследили Веру Ристић, чија фирма Еко глобал је сувласник Еко енерга у којем сте Ви били директор.
Међу другим сувласницима фирме Еко енерго налази се Ненад Михајловић, човек који је у Ваше име подносио захтев за промену власништва у фирмама које сте поседовали до доласка на функцију директора ЕМС-а, а које се од тада воде на непознатог власника на Девичанким острвима. Михајловић је човек на кога сте пренели и свој део власништва у једној од фирми у којој сте се водили као сувласник.
Међу сувласницима Еко енерга је и Драган Клисура, који у свом власништву има неколико фирми које се баве енергетиком.
У тексту смо поменули и још једног сувласника Еко енерга, Ненада Ковача, власника Роминг електроникса. То је онај исти Ненад Ковач кога су и неке Ваше страначке колеге прозивале за повезаност са Драганом Ђиласом и умешаност у власништво над Бус плусом, иако никада то нису ничим доказали, и упркос томе што би Ковача лакше било повезати са Вама него са Ђиласом, јер фирма чији сте власник донедавно били дели исту адресу са фирмом Ненада Ковача. 
Новинари су, трагом непроверених гласина да је посао века у Београду добио градоначелников пријатељ „Неша Роминг“, што је, признаћете много мање од повезаности између Вас и Вере Ристић, истраживали и дошли до чињенице да је Ковач био власник фирме која је била први власник Бус плуса.
Та чињеница, која би данашњој власти могла да послужи као полазиште за истрагу која се необјашњиво и упркос свим оптужбама Ваше странке у предизборним кампањама, никада није десила, била је скривена иза мноштва повезаних лица и фирми, замаскирана у легалност овдашњих прописа и закона који се доносе управо тако да би се такви послови могли намештати легално и без последица.
Нико се Вама, господине Петровићу, не бави зато што има нешто лично против Вас или зато што је љубоморан на Ваш велики пословни успех на који се позивате.
Ми новинари се Вама бавимо зато је наш посао да вас контролишемо. Вас који управљате државном имовином. То је наш задатак и обавеза, љутили се Ви због тога или не. Ни Ђиласу то није пријало.

Ни тада нас то није било брига.

С поштовањем, Драгана Матовић, уредник у Пиштаљци
https://pistaljka.rs/home/read/552

Доста је било

фото: Зорана Јевтић, Драгана Удовчић