ХРАНИ из Европе без царинских оптерећења, у Србији по ценама нико неће моћи да конкурише. Нема сумње, увозне намирнице биће јефтиније од домаћих, а све то би могло да има ужасне последице и по српског сељака и по нашу производњу.
Либерализација тржишта и постепено смањивање и укидање царина на увоз из Европске уније, не иде наруку домаћим произвођачима хране. Они имају још годину дана да сачувају купце, а ако не успеју 2014. ће изгубити српско тржиште. Преузеће га, наиме, велики европски произвођачи.
Тако од следеће године граница неће повећавати цене чоколада, кекса, тестенина, сладоледа, минералних вода, жестоких пића… који у нашу земљу улазе из Европе.
– Свакако се очекивала либерализација тржишта, али не овако брзо. За наше „минералце“ то ће значити отворено тржиште и праву борбу за сваког купца. Тотално смо неспремни и неприпремљени за тако јаку конкуренцију, иза које стоје подршка и подстицај државе за извоз производа. Уз то, наши произвођачи посебно су већ оптерећени бројним накнадама, таксама и високом стопом ПДВ.
– Основни проблем је што домаћи произвођачи немају стимулације као они на Западу – каже Илија Ђурић, директор „Млинтеста“ из Шида. – Нагло смо се отворили за друге добављаче, а практично нам не дозвољавају извоз, јер без подршке и помоћи државе то је неизводљиво.
Не плашимо се конкуренције, имамо добру и сировину и стручну радну снагу, али тешко је поредити се са неким ко има извозне стимулације и до 40 одсто, а у томе посебно предњаче Италијани. А када се сада избрише царина од 50 одсто, колико је износила за тестенине, биће то велики проблем овој индустрији. Ипак, успели бисмо некако да станемо на ноге да су већи упосленост и стандард грађана.
У трци са европским такмацима, посебно ће бити тешко српском сељаку. Не само да се не могу поредити по продуктивности, већ је између њих огроман јаз и када је помоћ државе у питању.
– Продуктивност наших пољопривредника неколико пута је мања у односу на привреднике из Европске уније – објашњава за „Новости“ Војислав Станковић, из Привредне коморе Србије. – То је, пре свега, због доста скромнијих улагања државе. Субвенције за пољопривреду су у „западним“ земљама, као и у онима у региону и по неколико пута веће него код нас, па ће тако домаћи пољопривредници изгубити трку са иностраном конкуренцијом.
Павле Паја Терзић, повртар из Бегеча, каже да ће отварање тржишта Србије неминовно погодити пољопривреднике.
– Наша производња је скупа, субвенције су мале, па самим тим не можемо адекватно да се носимо са конкуренцијом – истиче Терзић. – Сами, међутим, без подршке државе, веома мало можемо да учинимо. Како, на пример, сами да доведемо струју до њива, и да као енергент за системе за наводњавање, уместо дизела, користимо 10 пута јефтинију струју. Док се овакви проблеми не почну решавати, ми ћемо тешко опстати…
Бранко Маровић, воћар из Новог Сланкамена, каже да границе треба отворити тек када пољопривредници добију исте субвенције као њихове колеге из Европе. Маровић очекује огромне проблеме, јер нема помоћи државе, а трошкови производње су им изузетно велики.
– Биће нам веома тешко када се смање царине, а још теже када се царине на увоз пољопривредних производа сасвим укину – наводи Мирослав Катић, из Стапара, произвођач млека и власник фарме музних крава. – Већ сада, са царинама, тешко можемо да опстанемо, и да издржимо конкуренцију увозног млека. Чак и са оваквом ценом, једва да имамо зараде.
Новости
