У Србији постоји око 160 државних агенција, које се финансирају из сопствених прихода, захваљујући фискалним и парафискалним наметима. Питање је које агенције треба реформисати, а које укинути.
И пре него што су формирале владу, странке владајуће већине најављивале су штедњу на свим нивоима. Тако би, међу првима, на удару требало да буду разне агенције, по чијем смо броју рекордери у Европи.
Агенције, фондови, дирекције се у највећем броју случајева финансирају из сопствених прихода, захваљујући фискалним и парафискалним наметима.
Међутим, њихове приходе и расходе најчешће нико не контролише. Тешко је чак доћи и до тачног броја таквих институција. Према подацима Фискалног савета, има их око 160, а питање је које треба укинути.
“Списак је дужи. Међутим, не желимо са њима да лицитирамо док немамо комплетан списак, јер ће укидање тих агенција уследити као резултат анализе њихове сврсисходности и укидање неких парафискалних намета и такси које су оне наплаћивале”, каже министар финансија и привреде Млађан Динкић.
Разноразне агенције осниване су кроз велики број системских закона. Неке настају у процесу придруживања, а неке и као резултат пројеката које је финансирала Европска унија.
Проблем је што се није водило рачуна о томе да ли им се надлежности поклапају, па тако данас имамо агенцију, дирекцију и фонд за заштиту животне средине.
“Код нуклеарне енергије или јонизујућег зрачења имате Агенцију за јонизујуће зрачење, ‘Нуклеарне објекте Србије’, неколико основаних ентитета који се баве сличним или истим надлежностима, а сви се финансирају тако што генеришу одређене накнаде односно намете”, каже Милан Симић из Националне алијансе за локални и економски развој.
Симић тврди да је проблем у чињеници да се ти намети, који су, пре свега, на привреди и грађанима из којих се агенције финансирају, без икакве контроле буџета и без икакве контроле извршне власти и државне управе.
Међутим, има и оних независних регулаторних тела чији је рад под сталном лупом државе, грађана и страних институција, попут агенција за борбу против корупције и реституцију.
“Што се тиче агенције за реституцију, мислим да она треба да остане због интереса грађана, а и интереса државе. Поступак реституције веома је ризичан, тражи велику стручност и, ако се не би контролисао на одговарајући начин, проблеми би били много већи од уштеде коју бисмо остварили њеним укидањем”, истиче директор Агенције за реституцију Страхиња Секулић.
За почетак, из Министарства финансија и привреде најављују да ће, у оквиру свог министарства, укинути Девизни инспекторат јер престаје да важи Закон о девизном пословању. Запослени у тој институцији биће пребачени у Пореску управу, која ће, такође, бити реформисана.
РТС
