Београд – – Одлука Народне банке Србије да укине лимит за задуживање грађана у банкама, односи се на све врсте кредита, укључујући и кредитне картице.
Да ли нова одлука НБС о укидању лимита на задуживање значи да ће грађани похрлити у банке и задужити се и ван својих могућности? Судећи по одговорима које смо добили, и искуству из претходних година, дизање кредита није посбно популарно у Србији.
Наиме, грађани које је Б92 анкетирао кажу да су довољно задужени и да тешко доносе одлуку да се задуже.
“Ја мислим да ја у животу више нећу да дигнем кредит. Они могу да раде шта хоће, ако успем икада да вратим ово што имам, више нећу узимати кредит. Важно је колика ти је плата а не колико можеш да се задужиш”, каже један од наших суграђана.
Управо је то принцип којим ће се руководити и саме банке. Иако би после укидања лимита задуживања, банке моге да дозволе да на кредит оде и цела плата, главни параметар у одбравању кредита остаје однос измедју примања и задужењ.”У случају Рајфајзен банке те месечне обавезе неће моћи да прелазе 60 посто у случају кредита обезбедјених хипотеком, и 50 одсто у случају свих осталих необезбедјених кредита и кредитних картица. Ово ће омогућити људима са нижим примањима да се обрате за добијање кредита у чему их је онемугућавала потрошачка корпа”, каже Петар Јовановић из Рајфајзен банке.
“Банке ће се руководити пословном политиком односно политиком ризика и свака ће појединачно одлучити да ли ће подизати границу која је важила до данас. Банка није у обавези да јавно декларише да ли ће тај лимит подићи на 82, 85 или некоме дати 100 одсто зато што ће клијенти морати да презентују своја примања, трошкове”, каже Мирослав Ребић из Сосијете женерал банке.
У одредјивању кредитне способности сада се узимају у обзир и приходи осталих чланова домаћинства, као и сва остала примања, поред плате, која клијент може да документује, а која су редовна.
А каква је била досадашња пракса у одобравању кредита?
2004. Године лимит за кредитна задужења је био 30 одсто плате. Касније је повећан на 40 одсто, а за кориснике стамбених кредита, та граница је била виша, 50 до 60 одсто зараде.
Изменама које су важиле до краја 2012. Године, било је омогућено да се клијенти задуже од 80 па чак и 100 одсто, од онога што од њихове зараде остане, када се одбије потрошачка корпа за првог одраслог члана домаћинства, у износу од око 13 хиљада динара. Тако је на пример, клијент са платом од 40 хиљада динара, могао да има рату у износу од 27 хиљада.
У Народној банци верују да нова мера о укидању и тог лимита неће донети нове ненаплативе кредите или прекомерно задуживање.
“Финансијски сектор има потребу да појача пласмане у условима кризе, с друге стране може се лако оценити да су наши градјани опрезнији него што је то присутбно у нашем окружењу”, каже Миладин Ковачевић, члан Савета НБС.
Главни савет банкара градјанима јесте да при планирању кредита, добро одмере реалне трошкове и да се задужују у оној валути у којој примају плату, имајући у виду ефекте промене курса.
Б92
