Укинута условна казна жандармима због напада на Андреја Вучића и Предрага Малог, наложено поновно суђење

Истом одлуком наложено је да се жандармима понови суђење пред Вишим судом у Београду чија је пресуда укинута.

Укинутом пресудом на шест месеци затвора, условно на две године, били су осуђени Предраг Митровић, Славко Стојановић, Далибор Ђорђевић, Златко Гигић, Бобан Лекић, Митар Милосављевић. На осам месеци условно је осуђен Драган Савић.

Тужилаштво је за седморицу оптужених раније затражило по две године затвора, а за Радета Матића 12 месеци затвора.

Апелациони суд је, међутим, потврдио ослобађајућу пресуду команданту жандармеријског вода Радету Матићу и правоснажно га ослободио оптужби којима се теретио да није предузео мере да спречи напад.

У образложењу одлуке, која је данас објављена на сајту Апелационог суда, наводи се да није доказано да је Матић извршио кривично дело злоупотреба службеног положаја.

У делу у коме је првостепена пресуда укинута, Апелациони суд је навео да је првостепени суд учинио битне повреде одредаба кривичног поступка и да је непотпуно утврдио чињенично стање.

“Једна од битних повреда одредаба кривичног поступка се састоји у томе што првостепени суд није у потпуности решио предмет оптужбе којом је седморици окривљених стављено на терет и кривично дело напад на војно лице у вршењу службе, а суд је само једног окривљеног огласио кривим за то дело, док за осталу шесторицу није уопште одлучио о том кривичном делу, а на шта је у жалби правилно указао и Виши јавни тужилац у Београду”, наводи се у одлуци.

Друга битна повреда коју је Апелациони суд нашао је да су нејасни разлози пресуде пре свега по питању намере окривљених код кривичног дела злостављање и мучење за које су проглашени кривим, односно да су радње предузимали са циљем да оштећене „застраше и незаконито казне“.

“Виши суд за то не даје разлоге из којих би се видело због чега су хтели да оштећене застраше и незаконито казне”, напоменуо је Апелациони суд.

Такође, Апелациони суд наводи и да су нејасни разлози о томе да – ако су се оштећени зауставили испред кордона, легитимисали се и нису покушавали да прођу кроз кордон – шта је био мотив жандарма да према њима примене „средства принуде.

Апелациони суд је наложио првостепеном суду да отклони битне повреде, да у потпуности реши предмет оптужбе, да наведе јасне разлоге о чињеницама које су предмет доказивања, да саслуша непосредне старешине окривљених о чињеницама да ли је упућен позив за помоћ, каква су била њихова овлашћења у погледу обезбеђења скупа високог ризика, као и да расправи друга питања на која је указано у његовој одлуци, како би се донела правилна и законита одлука у овој кривично – правној ствари.

Током суђења које је почело 30. априла 2015, жандарми су тврдили да су 28. септембра 2014. поступили по закону, и да нису починили кривична дела напада, и злостављања и мучења, која им се стављају на терет.

Део овог инцидента забележио је сниматељ телевизије Н1 који су објавили готово сви медији и који је и даље доступан на Јутјубу.

На том видео-запису од минут и четрдесет пет секунди, поред осталог, види се како жандарми пендрецима туку више лица и штитовима их гурају у зид зграде.

„Оштећени се понашали бахато“

Винко Христов, колега оптужених жандарма, је раније у сведочењу рекао да је и сам био нападнут током инцидента и да су се четворица оштећених понашала бахато, као навијачи, и да колеге нису успеле да их легитимишу јер су галамили и чуло се “ко сте ви да нас легитимишете?”, “чобани” и “расформираћемо вас”. Било је гурања и шутирања полицијских штитова.

“Ми смо дуго полицајци и умемо да препознамо. Мислили смо да су навијачи”, рекао је Христов.

Он је рекао и да је особа у плавој дуксерици, за коју су касније сазнали да је реч о Андреју Вучићу, била “најбахатија”. Према речима Христова, Вучић је, преко још двојице колега, ухватио за заштитну опрему командира Предрага Ћирковића.

Како је навео, када је хтео да помогне командиру Предрагу Ћирковићу, добио је ударац ногом у груди. Он је додао да нападачу није видео лице, већ његову црну мајицу.

“Пао сам, док сам покупио штит, док сам се опасуљио где сам, све је већ прошло”, казао је Христов, додајући да се као испомоћ појавила и специјална јединица.

Христов није видео да су његове колеге користиле средства принуде, а тек након инцидента видео је да једном од четворице “сумњивих” крвава глава. Он је телефонирао, а убрзо затим се појавио и црни ауди.

Сведочење Христова трајало је два и по сата и често је било прекидано додатним захтевима за појашњење.

Представници Тужилаштва оценили су да је исказ био конфузан, контрадикторан и лажан, а намера му је да ублажи кривицу колега. Тужилаштво је напоменуло и да су се у сведочењу Христова користили изрази који су се чули и из уста осталих сведока, попут “бахатост”, што, како се оцењује, говори у прилог индицијама да је реч о договору.

С друге стране, одбрана је тражила тонско снимање наредних сведочења јер је реч о неразумевању и конфузији пошто сведок долази са југа Србије. Оцењено је да је реч, можда, о збуњености сведока, али да је исказ свакако истинит и веродостојан.

Извор: Б92