Бетонска барикада на главном ибарском мосту који раздваја северни од јужног дела Косовске Митровице уклоњена је рано јутрос са више возила тешке механизације.
Грађани, које је бука пробудила и који су били присутни током уклањања барикаде, кажу да су возила која су укониле барикаду имала регистарске таблице Ћуприје и Крушевца. У близини моста били су и припадници италијанског Кфора, Косовске полицијске службе (КПС) и грађани.
Званичних информација о томе ко је и када договорио уклањање барикаде коју су грађани са севера Косова поставили 2011. године у знак протеста због намере да се тај део покрајине интегрише у косовски систем. Током акције која је трајала до јутра, није било инцидената. Преко моста је прошло неколико цивилних возила из јужног у северни део града. Уклањању барикаде јуче је претходило одвожење монтажних контејнера који су постављени у близини моста са северне стране.
У Косовској Митровици постоји још једна препрека на улици која води до такозваног источног моста на Ибру.
Бета
Snage NATO-a su 1999 god. dejstvovale po 986 civilnih objekata, od čega je 119 potpuno uništeno, a 867 teško oštećeno. Na 113 lokacija bačeno je 50.000 projektila s osiromašenim uranom, a 57 ciljeva je napadnuto kasetnim bombama. Napadi su izvedeni na gradska područja pri čemu je izbačeno 156 kontejnera sa 37.440 kasetnih bombi. Posle dolaska međunarodnih vojnih i policijskih snaga, juna 1999, s Kosmeta je proterano oko 350.000 uglavnom Srba, ali i stanovnika drugih nacionalnosti. Izvršeno je preko 8.000 terorističkih akcija, ubijeno 2.000, a oteto 1.500 i ranjeno 2.500 ljudi. Ukupna ratna šteta je procenjena na 120 milijardi dolara, od čega je samo vojska, izuzimajući vojnu infrastrukturu na Kosmetu, pretrpela štetu od devet milijardi dolara.
U toku agresije NATO-a na SRJ registrovano je 26.095 poleta avijacije, od čega je 18.168 izvela borbena avijacija. Lansirano je oko 37.000 raketa, bombi i drugih projektila s oko 40.000 tona ubojnog visokobrizantnog eksploziva.
Na početku agresije, NATO je angažovao 371 avion dnevno, a na kraju agresije taj broj je povećan na 1.200 aviona dnevno.
U odbrani od NATO snaga, jugoslovenska vojska ili srpske snage, kako su je nazivali politički i vojni zvaničnici Alijanse, oborila je 61 avion, sedam helikoptera, 30 bespilotnih letilica i 338 krstarećih raketa. Podaci o broju oštećenih borbenih aviona i drugih borbenih sistema, koji su pali na teritorije susednih zemalja, nisu poznati i malo je verovatno da će ih NATO ikada objaviti.(…)
Komandant NATO snaga Džordž Robertson je izjavio 2000. da je na Kosmetu, na lokacijama prema Albaniji gađano 112 lokacija, a van Kosmeta 89 lokacija. Po lokaciji je palo 15–396 kilograma urana. Bombardovanje vojnih i civilnih ciljeva 1994. i 1995. u Republici Srpskoj i 1999. u Srbiji osiromašenim uranom prouzrokovalo je smrt 34 vojnika oružanih snaga Italije i 38 francuskih vojnika kao i stotine umrlih civila, Srba, muslimana i Albanaca. Oboleli su i vojnici iz Holandije i Nemačke.
Pored direktnih šteta izazvanih eksplozijama bačenih bombi i raketa,na teritoriji SRJ se vodio specijalan rat, koji po svojim efektima spada u hemijske i radiološko-nuklearne ratove. (…)
Naši lekari dramatično upozoravaju da je povećan broj obolelih od raznih vrsta karcinoma i leukemije i da je Srbija po broju novootkrivenih i obolelih od karcinoma među prvima u Evropi. Takođe sumorno predviđaju da predstoji epidemija karcinoma u Srbiji.
Rak masovno kosi stanovnike Srbije. Prema poslednjim podacima Nacionalnog registra za rak, od ove opake bolesti 2011. umrlo je 21.007 osoba: 12.085 muškaraca i 8.922 žene. Posebno zabrinjava činjenica da stopa smrtnosti raste brže nego stopa obolevanja. Mortalitet se godišnje uvećava za dva i po, a učestalost obolevanja za dva odsto. Zbog toga nam preti opasnost da se nađemo u situaciji da se broj novootkrivenih slučajeva malignih oboljenja i broj umrlih na godišnjem nivou – izjednače.
Doktor Snežana Živković Perišić, iz Odeljenja za prevenciju i kontrolu nezaraznih bolesti Instituta za javno zdravlje Srbije ,,Dr Milan Jovanović Batut”, kaže da je od 2002. do 2011. stopa mortaliteta od raka u Srbiji porasla za 17 odsto! Od raka bronhija i pluća godišnje umre 4.600 obolelih, od malignih tumora dojke 1.600, a od grlića materice 500 žena. Rak debelog creva i rektuma pokosi još 2.600 obolelih, a karcinom prostate – 800