Украјина и економске санкције Русији

Због догађаја у Украјини из западних престоница су се зачули позиви да се Русији уведу економске санкције. Чим је 1.марта Савет Федерације једногласно изгласао да се председнику РФ да право да у Украјини користи руске оружане снаге како би предухитрио дивљање бандитизма  и заштитио руско становништво у братској земљи појединачни позиви су се претворили у прави хор.

2.марта је Џон Кери,  државни секретар САД, поступке Москве назвао  «невероватним актом агресије». Према његовим речима  он и његове колеге из других земаља су изразили спремност да се по том питању изборе за изолацију Русије. 3.марта су информационе агенције   саопштиле да седам главних земаља Запада (Канада, Француска, Немачка, Италија, Јапан, Велика Британија и САД)  привремено обуставља припрему за самит «Велике осморице»  у Сочију (у овој години  Русија председава том групом). И земље «седморице» су изјавиле да подржавају суверенитет и територијалну целовитост Украјине и поздрављају обнављање украјинских контакта са ММФ-ом. Затим су се појавиле претње санкцијама, упућене Русији. Економске санкције представљају најраспростањенији инструмент  притиска Запада на земље које се држе  или покушавају да се држе  самосталног  курса. Има  процена да  Запад економске санкције користи против земаља и  територија на којима живи бар половина становништва планете Земље.

***

Русија не мора да се навикава на слушање претњи о увођењу економских санкција. Довољно је да се присети агресије Грузије на Јужну Осетију у августу 2008. Тада је такође дискутовано о том питању, али одлука није   донета. Следећи покушај да се Русији уведу санкције је био улето 2012.године у вези са «предметом Сноуден». Завршило се тиме да је Сноуден остао у Русији, а да санкције нису ступиле на снагу. У јесен 2013. када се заоштрила међународна ситуација око Сирије коју је Русија одлучно подржала, појавило се писмо четворице америчких сенатора који су позивали администрацију САД да уведе санкције према највећим руским банкама које су, тобоже, помагале финансирање деловања сиријских власти. У суштини – то је био директан позив да Сједињене Државе објаве економски рат  Руској Федерацији, али је и то остало да виси у ваздуху.

Озбиљни политичари одлично схватају да економске санкције представљају палицу са два краја. Њоме се може нанети ударац не само по објекту, већ и по организаторима санкција. Западни историчари су скренули пажњу  на важну законитост: успеси Стаљинове индустријализације из ’30.година 20.века умногом су били условљени чињеницом да је Запад Совјетском Савезу упорно правио трговинске и кредитне блокаде. Резултат је био да је СССР формирао економски потенцијал захваљујући коме је Русија истрајала у светском рату.

Други пример како се санкције као бумеранг враћају организаторима представља Иран. Вашингтон од 1979.године врши економски притисак на ту земљу тако што замрзава  девизне резерве Ирана у западним банкама, забрањује својим банкама да сарађују са иранским, прекида  испоруке  Ирану машина и опреме, робе за широку потрошњу, чак и лекова и намирница. Најзад, Вашингтон врши пртисак на своје европске савезнике,  забрањујући им да купују иранску нафту. Ирану уопште није лако, али је до сада истрајао већ 35 година и нема намеру да се преда. Али – Вашингтон се узнемирио: Иран је научио да живи и без америчких долара, научио је и да, користећи бартер,  заобилази западне санкције и да захваљујући томе користи валуту својихтрговинских партнера (јуан, рубљу, рупију), да тргује плаћањем златом. Послове Иранци закључују са такозваним «црним витезовима» – мањим компанијама из различитих земаља, које се појављују као посредници, те се не боје  санкција.

***

Али  Русија није  Иран! Русија је земља која поседује све што је потребно за формирање снажне привреде, чврсте одбране и задовољавање свих потреба које су људима потребне за нормалан живот.

Замрзавање руских међународних резерви? Није баш згодно, али се мора узети у обзир да такве резерве у светском финансијском систему који је формирала Финансијска интернационала представљају само илузију новца. Земља која резерве прави на тај начин не може да их користи као класично платно средство. Санкције ће само Русији да омогуће да брже  приступи формирању сувереног новчано-кредитног система  и система међународног обрачуна које неће бити под контролом Сједињених Америчких Држава. На томе се већ ради.

Бојкот самита «Велике осморице»? Па Русија никада и није била пуноправни члан «клуба одабраних». Сва озбиљна питања су и до сада дискутована у оквиру «седморице», а Русију је смештана на «помоћно седиште». Ликвидација «осморице» и поврљатак Запада на претходни режим рада у формату «седморице» само ће да убрза ослобађање Русије од још једне илузије.

Трговински бојкот? Па – са данашњим даном у руском извозу највећи део чине две робе: нафта и природни гас. Природни гас Европа  неће  престати да купује, а проблема неће бити ни са продајом нафте. Тим пре, што је уз Русију  земља  каква је Кина, која одавно тражи да се повећају испоруке енергената за њу.  Неће бити проблема ни са увозом! У почетку би се избављањем бавили «црни принчеви», а затим би  Русија већ стекла снажан стимуланс  да се позабави  формирањем производњи којима би се заменио увоз. Односно – индустријализацијом.

Санкције Савета безбедности УН?Па и Русија је члан Савета безбедности, у коме у последње време заједно са њом одлуке по многим важним питањима блокира и Кина. И Русија и Кина имају право да на било који предлог западних чланица СБ УН ставе вето.

Искључење Русије из Светске трговинске организације?Зар такав поклон Русији…  Данас је чак и власник компаније «Северстаљ», Алексеј Мордашов, кога сматрају за главног лобисту WTO-a, изненада прогледао и схватио да се   чланством  у WTO-у његовом  металуршком бизнису смешкају само губици. А искључење Русије из те организације ће дати шансу обнови пољопривреде, која није још увек потпуно докрајчена. Без ње нема сигурности за опстанак земље.

Ако ћемо право, једини стваран облик санкција против Русије може да буде замрзавање (па чак и само претња замрзавањем) рачуна и других актива руских олигарха у иностранству. Ту скоро се таква претња Запада зачула на рачун украјинских олигарха. У јануару је помоћник државног секретара САД Викторија Нуланд извукла уши првом олигарху Украјине – Ринату Ахметову, када је од њега затражила да учини нешто конкретно у вези са сређивањем ситуације у земљи. Прецизније речено –  нереда. И то је имало ефекта. Данас постоји довољно доказа да су Мајдан  финансирали украјински олигарси. Али њихова мисија се није на томе завршила. Сада се они својски труде да Мајдан прошире по читавој Украјини. Има их који се не ограничавају само финансијским учествовањем у учвршћивању новог режима, већ су заузели високе дужности у апарату тог режима. Када би дошло до сличне ситуације како би се понела руска „офшор-аристократија“?

На крају – какви су закључци?

1.    Обзиром на догађаје у Украјини не сме се  искључити увођење економских санкција Запада Русији. Мада свака палица има два краја, ипак се мора повести рачуна да се код владајућих кругова САД  запажа све већа непромишљеност, мада  у економском рату против Русије та земља представља  „драјвера“.

2.    Економске санкције не треба сматрати за трагедију. Пре их треба видети као стимуланс за прелазак  земље на пут развоја индустријских производних снага 21. века.

3.    Треба да се спремамо за економске санкције, а Савет Федерације већ пише нацрт закона који председнику Руске Федерације омогућује, уколико Запад објави економске санкције Руској Федерацији,  да врши конфисковање имовине, актива и рачуна америчких и европских компанија на територији РФ.

4.    Један од најважнијих праваца припреме за увођење санкција  треба да буде захтев руским олигарсима да у најкраћем року своје стране активе врате у Русију.

Валентин Катасонов

Фонд Стратешке Културе