Економија Украјине већ више не постоји. Пад производње у основним привредним гранама на којима почива државни буџет (металургији, хемијској индустрији, поризводњи цеви…) већ у прва два месеца 2015. достигао је 30-45 одсто. Практино су се десетороструко смањиле куповине станова и аутомобила. Цифре постају ишчезавајуће мале

Могло би се рећи да је Украјина данас пред избором: капитулација или распад. Могло би – кад би садашња кијевска власт била у стању и кад би смела да капитулира. Само, она то не може да учини јер њеним припадницима количина већ почињених злочина гарантује доживотни затвор. Ако их народ пре тога не растргне. Дакле: распад Украјине је неизбежан

ГРАЂАНСКИ ратови који се воде на рушевинама држава које су се распале – могу трајати деценијама, па чак и столећима.

Актуелни пример је – Сомалија. Али, све док држава постоји, могуће трајање рата, укључујући и грађански, одређују њени економски ресурси.

Јер, док је економија у стању да обезбеђује потребе армије, становништва и државних структура – држава ће водити рат, чак и ако њена армија трпи пораз за поразом. А чим се економија уруши – постаје неизбежан или распад државе или њена капитулација.

Данашња Украјина не води просто грађански рат. Њена економија већ више не постоји.

Пад производње у основним привредним гранама на којима почива државни буџет (металургији, хемијској индустрији, поризводњи цеви…) већ у прва два месеца 2015. достигао је 30-45 одсто. Практино су се десетороструко смањиле куповине станова и аутомобила. Цифре постају ишчезавајуће мале.

У Кијеву се још обављају стотине таквих куповина, али су сви изгледи да их од марта-априла остати само десетине, а потом свести на појединачне трансакције.

Курс гривне према долару – после пада на 40 гривни за $ – Национална банка одржава са огромном муком, а и то само у очекивању кредита ММФ. Међутим, та политика је (заједно са девизном паником) већ довела до обуставе увоза и до брзог осиромашивања избора робе у продавницама.

Још мало па ће региони Украјине, који имају осетније производне вишкове, почети да забрањују њихов извоз изван граница региона, а одатле до увођења регионалног новца – више неће бити далеко.

Разуме се, све ће то штитити регионалне армије, које ће лако бити формирати ако се има у виду колико је оружја у „слободном оптицају“ и колико је кадрова са вишемесечним борбеним искуством.

Могло би се рећи да је Украјина данас пред избором: капитулација или распад. Могло би – кад би садашња кијевска власт била у стању да капитулира. Само, она то не може да учини јер њеним припадницима количина већ почињених злочина гарантује доживотни затвор. Ако их народ пре тога не растргне.

Дакле: распад Украјине је неизбежан.

У економији (Украјине) се распад већ догодио. Украјинске економије више напросто нема.

Нема ни резерви девиза и злата које су Украјини омогућиле да преживи прошлу годину. А ММФ засад не да Кијеву новац, а ако га и да (обећао је 17,5 милијарди за четири године) – то ће бити премало. Јер, 4-5 милијарди долара госишње – неће бити довољно ни за покривање текућих дугова. Својих прихода – буџет Украјине нема.

Све у свему: колапс.

Једина утешна околност је што Украјина, за разлику од Сомалије, није у Африци, па би њен даљи пад до натуралне привреде и војног неофеудализма наносио штету и Европи и Русији. Зато неће бити дозвољено да њена агонија дуго траје – Брисел и Москва ће бити присиљени да заводе ред.

Ово значи да ће већина грађана, државе која вртоглавом брзином ишчезава, ипак имати шансу да се спасу за рачун хумнитрне помоћи и да почну живот испочетка…

Пише: Ростислав ИШЋЕНКО

Факти