Власти Народне Републике Кине су пристале да Украјини позајме више од седам милијарди долара, а поврх тога је потписан уговор између централних банака те две државе о замени валута у вредности од 2,4 милијарде долара.
Иако ће вероватно проћи месеци док не буду усаглашени детаљи тих пројеката које ће финансирати НРКина, износ кредита је готово једнак вредности зајмова које је Украјина примила од међународних финансијских институција у периоду између 2008-2010, захваљујући којима успела да преживи глобалну финансијску кризу, наведено је на интернет страници “Ејша тајмс онлајн” из Бангкока.
Процењује се да ће Пекинг остварити корист од даље интернационализације своје валуте, повећавајући извоз у Украјину, док Кијев, са друге стране, очекује да ће успети да сачува своје девизне резерве, које су све мање откако је Међународни монетарни фонд (ММФ) 2011. замрзнуо своја средства помоћи,
Украјина се, такође, нада и да ће успети да побољша свој платни биланс и да задобије додатне повластице у гасном спору са Русијом, пошто поједини пројекти о којима су разговарали званичници Кијева и Пекинга имају за циљ да источноевропска земља смањи увоз гаса.
Док је Запад све одлучнији да не позајмљује новац ослабљеној украјинској економији – како због њених финансијских проблема и слабих реформи, тако и због проблема са демократијом у тој земљи – Кијев је указао да ће на другом месту потражити потребна средства.
Прошле јесени, потпредседник владе Серхи Тигипко је за националну телевизију изјавио да ће уколико Украјина не успе да добије зајам од ММФ, потражити кредит од земаља БРИК, групације велчиких привреда у прзом упону коју чине Бразил, Русија, Индија и НР Кина.
После вишегодишњег игнорисања економског потенцијала Кине, Украјина је после избора Виктора Јануковича за председника почетком 2010, прогласила другу по величини националну привреду у свету једним од њених економских приоритета.
Председник Јанукович је, након што је у септембру 2010. посетио Пекинг, обећао мноштво инвестиција из НР Кине.
Потом је председник НР КИне Ху Ђинтао у јуну 2011. посетио Украјину где је потписао низ докумената.
Но, кинески новац, све до почетка овог лета, није почео да долази у Украјину, зато што је администрацијама ове две земље било потребно доста времена да би усагласиле детаље сарадње.
Украјина је у јуну ове године примила први зајам, у оквиру споразума Јанукович-Ху, када је Кинеска развојна банка упутила прву траншу од 85 милиона долара за обнову рудника угља у региону Луганск.
Украјина се, иначе, нада да ће од НРКине добити око милијарду долара у зајмовима за своје руднике угља.
Национална банка Украјине је, такође, у јуну, потписала уговор са Кинеском централном банком о замени валута, свапу вредном 2,4 милијарде долара, на рок од три године.
Тај споразум би требао омогућити Украјини да троши мање из својих валутних резерви на увоз из НР Кине, са којом Украјина има хронични трговински дефицит.
Министартство пољопривреде у Кијеву и кинеска “Ексим банка” су 28. јуна потписали прелиминарни споразум, према коме ће Пекинг позајмити до три милијарде долара за пољопривредне пројекте у Украјини, на рок од 15 година, уз каматну стопу од шест одсто.
Према том уговору, Украјина ће повећати извоз пољопривредних производа у НР Кину, док ће користити кинески новац за куповину пестицида и опреме од те азијске земље.
Украјински парламент је одмах усвојио закон да би омогућио влади брзо прихватање тог зајма.
Украјинско министарство рударства и енергетике и Кинеска развојна банка су 13. јула потписали споразум, према коме ће Пекинг доделити зајмове укупне вредности 3,7 милијарди долара да би финансирао пребацивање украјинских топлана са скупог руског гаса на угаљ, и изградњу постројења за гасификацију угља.
Кинеска влада је, такође, у јулу ратификовала зајам вредности 372 милиона долара, на рок од 15 година, за изградњу железничке линије од Кијева до међународног аеродрома у Бориспилу.
НР Кина ће према том споразуму извозити своје технологије.
Како је оцењено у чланку у “Ејша тајмс онлајн”, док званични Кијев наставља да тражи алтернативе за руска економска условљавања и осипање западне помоћи, кинески зајмови и заједнички пројекти би могли бити од великог значаја за спасавање украјинске економије.
Танјуг
