Кијев — Радикалне реформе које захтева ММФ од Украјине да би земљи одобрио обимне кредите могу њеној привреди нанети озбиљну штету пре него што је изведу из кризе.
Смањење субвенција домаћој привреди, драстичан раст цене гаса и других енергената, битно ће утицати на пад унутрашње тражње, а такође и на умањење инвестиција и производње, упозорава се у анализи Светске банке (СБ).
Украјина ће, према процени експерата СБ, ове године остварити тропроцентни пад бруто домаћег производа (БДП), а исто толики раст би могла да оствари већ у 2015, али под условом да у кратком року у потпуности спроведе све захтеване и врло болне реформе.
Привреда Украјине је у последњем кварталу прошле године остварила тропроцентни раст, али је имајући у виду претходни пад у целој 2013. стагнирала у односу на 2012.
Услови које је ММФ поставио за реализацију овог аранжмана су тешки јер предвиђају, између осталог, да влада у Кијеву прихвати потпуно флексибилан курс националне валуте, драстично увећа цену гаса за домаћинства и привреду, обави пензиону реформу и оштро среже буџетске расходе. Експерти СБ тврде да ће зајам ММФ сигурно повећати интересовање спољних инвеститора за украјинску привреду, али истовремено признају да испуњење свих захтева Фонда може доста и нашкодити влади у Кијеву која грозничаво настоји да земљу спаси од банкрота.
ММФ је протеклог месеца најавио спремност да Украјини у виду стабилизационог кредита одобри укупно 14 до 18 милијарди долара, с тим да прву траншу тог зајма од три милијарде долара Кијев добије овог или наредног месеца. Услови које је ММФ поставио за реализацију овог аранжмана су тешки јер предвиђају, између осталог, да влада у Кијеву прихвати потпуно флексибилан курс националне валуте, драстично увећа цену гаса за домаћинства и привреду, обави пензиону реформу и оштро среже буџетске расходе.
Украјинска влада је 27. марта прихватила све захтеве спољних кредитора, укључујући и високо повећање цене гаса за домаћинства од 50 одсто које на снагу ступа почетком идућег месеца.
Експерти СБ тврде да ће зајам ММФ сигурно повећати интересовање спољних инвеститора за украјинску привреду, али истовремено признају да испуњење свих захтева Фонда може доста и нашкодити влади у Кијеву која грозничаво настоји да земљу спаси од банкрота.
“Све мере, предвиђене пакетом помоћи ММФ, укључујући повећање цене гаса и цена стамбено комуналних услуга, негативно ће се исказати на куповну моћ украјинских грађана”, истиче се у анализи СБ и процењује да због тога унутрашња тражња ове године може опасти за око осам процената у односу на лањски ниво.
Прихватање потпуно флексибилног курса гривне може помоћи да се смањи врло висок негативни салдо текућег биланса Украјине, наводе се даље у анализи СБ, уз напомену да ће незнатан привредни раст у земљама основним трговинским партнерима Украјине утицати на пад тражње њених експортних производа и услуга.
Економисти СБ сматрају да је за Украјину сада најбоље да се определи за хитне структурне промене у енергетском сектору, радикалну дерегулацију привреде, оштру реформу јавних служби и предузећа, са циљем да се повећа укупна ефикасност економије и смањи врло раширена корупција.
“Украјина мора да спроведе структурне реформе, смањи дефицит буџета и обим државног дуга”, изјавила је средином ове седмице у Вашингтону потпредседник СБ за регион Европа и централне Азије Лаура Так, уз напомену да Кијев може од банке ове године добити око три милијарде долара кредита, али само под условом да спроведе све наведене реформске промене.
Московски дневник “Газета” пише да Украјина сада нема избора и да ће глатко пристати на све захтеве ММФ и СБ само да би се домогла новца, јер је државна каса потпуно празна, а привреда земље се налази, према признању званичника у Кијеву, “у катастрофалном стању”.
Привремени председник Украјине и националног парламента Александар Турчинов признао је прошле седмице да у државној благајни “уопште нема новца” и да се власти суочавају “са колосалним проблемима због несташице средстава у пензионом фонду и лошег стања банкарског сектора”.
Турчинов је кривицу за садасње колапсно стање украјинске економије пребациона на претходно руководство земље које је, иначе, упорно одбијало да прихвати све наведене захтеве ММФ и СБ за реформе, правдајући то тврдњама да би такве промене “одвеле привреду земље и праву катастрофу, а широке слојева становништва у беду”.
Бивши украјински председник Виктор Јанукович, који је после насилне смене 22. фебруара избегао у Русији и тврди да је он и даље легитимни шеф државе, прихватио је, иначе, 2010. године стенд бај аранжман са ММФ у вредности око 15 милијарди долара, али је након добијања прве транше кредита одбио даље да га испуњава.
Према мишљењу неких украјинских економиских стручњака, на које се позива московска “Газета”, лако се може догодити да и нове власти Украјине поступе слично Јануковичу. Тај сценарио је нарочито изгледан уколико, већ пре краја ове године дође, због драстичног пада животног стандарда, до масовних социјалних нереда, имајући у виду и чињеницу да су плате и зарада Украјинаца и сада међу најмањима у региону југоисточне Европе.
Б92
