Украјински театар апсурда

Грађански рат у Украјини ускоро слави своју прву годишњицу. Украјина је у тој протеклој години постала европски театар апсурда где на делу имамо прилику да видимо какву то и коју спољну и безбедоносну политику води Европска унија. Када кажемо Европска унија апсолутно није битно да ли се ради о аутохтоним одлукама европских бирократа или марионетема које су свуда по Европи инсталирали Американци. Бар у оном делу Европе који познајемо као Европска унија.

У Украјини данас гледамо исту политику и исти скрипт који је Европска унија примењивала и примењује када су Срби и српски национални интереси у питању. У време рата деведесетих ЕУ је веома лукаво ћутала када су Срби гажени и уништавани. Било да је реч о Републици Српској Крајини, Републици Српској а касније и на Косову и Метохији. Докле год су српски непријатељи уништавали Србе ЕУ је ћутала и издавала несувисла саопштења која не они сами нису читали. Чим би Срби прелазили у контра офанзиву и кретали да напредују ЕУ је одмах позивала на примирје, престанак сукоба, захтевала поштовање људских права и свих оних осталих небулоза који јој се налазе у аресеналу меке моћи.

У Београд, Книн и Бањалуку одмах би пристизали специјални емисари и представници ЕУ како би издејствовали престанак српског напредовања и спасавања српских непријатеља. Таквих примера било је безброј а због само њима знаних разлога тадашње српске власти су на те и такве идиотске предлоге и пристајали. Исту ситуацију имамо данас и у Украјини. Управо је Европска унија политички најодоговорнија за грађански рат у Украјини. Празним обећањима и најобичнијим лажима успели су да окрену запад Украјине против истока. 

Управо захваљујући спољној политици ЕУ данас у Украјини имамо крвопролиће. Пре непуних годину дана улицама Кијева се шеткала и шепурила баронеса Ештон подгревајући мржњу и продубљујући раскол да би ето јуче у Минску та иста баронеса Ештон тражила престанак ратних дејстава и то управо у тренутку када снаге Новорусије презимају иницијативу и продубљују фронт свог деловања уништавајући једну за другом украјинске бригаде и батаљоне нациста.

Званичници ЕУ су одмах пожурили да спасавају своје пулене у Украјини како би покушали да спрече тоталан војни слом кијевске хунте којој је политичка основа и идеологија НАЦИЗАМ. За разлику од Срба, Руси Новорусије нису баш толико наивни а ако ништа друго имају подебело српско искуство када је у питању политичко и безбедоносно деловање ЕУ. Једини успеси спољне политике ЕУ икада су њихове активности везане за стварање независне шиптарске државе на територији Републике Србије и те успехе које је наводно управо постигла баронеса Ештон једино може да захвали глупости и корумпираности свих оних српских и “просрпских” политичара који су у том процесу учествовали од 1999. године. 

Нема ту ни речи о дипломатској и политичкој вештини европских бирократа и тај успех који су наводно постигли када је независност шиптарске државе у питању имају само да захвале корумпираним, криминализованим и уцењеним српским јајарама које су управо они и инсталирали и инсталирају у власт од 2000. године.

Европске бирократе мисле да је Новорусија заборавила њихове тврдње како украјинска хунта има право да обезбеди поштовање уставног поретка на читавој њеној територији али су исто тако напрасно заборавили да основу суверенитета државе чини управо народ. Народ Новорусије који кијевска нацистичка хунта свакодневно убија бомбардујући цивилна насеља и места без икаквог војног значаја чинећи тако ратне злочине. Европске бирократе су наравно напрасно заборавиле да међународно и ратно право дозвољава право на самоодбрану.

Позиви ЕУ на примирје у Новорусији нису и никада неће бити искрени и они имају само за циљ спасавање кијевске хунте од тоталног војног пораза и слома. Нема ту никакве искрености нити жеље за миром. То српско искуство у задњих 25 година одлично сведочи.

Србија данас