Украјинској неонацистичкој бандитској илегали треба прави оружани сукоб

Бојовници-неонацисти и они који стоје иза њих имају интерес да испровоцирају органе реда да запуцају па да цео цивилизовани свет буде у шоку и коначно демонизују „крвави Јануковичев режим“

То може да прерасте у украјинску варијанту Бенгазија и битку у самом центру европске престонице. „Устаници“ би добили услуге европских телевизија као и саосећање читавог западног света

Тероризам је оружје слабих. Бојовници-неонацисти не могу рачунати на победу у директном сукобу са професионалцима Беркута и другим специјализованим јединицама МУП и СБУ, иако је градска герила веома непријатна ствар за полицијске снаге.

Међутим, „Десни сектор“ не жели да оствари само војне, већ и војно-политичке циљеве

Ако искључимо мешање спољног фактора, ситуација у Украјини, генерално гледано, прилично је повољна за власт. А управо зато је висок степен ризика да слаби примени оружје – провокације и терористичке нападе – које је у стању да удари по унутрашњем и међународном престижу власти и да изазове панику у украјинском друштву

ДАНА 18. фебруара истекао је петнаестодневни рок који су правосудни органи Украјине оставили учесницима протеста да ослободе заузете административне зграде у Кијеву и у регионима.

До истека рока су бојовници-неонацисти (које у западним средствима јавног информисања скромно називају радикалним елементима) држали 6 обласних административних зграда и то претежно у западним деловима земље. И многе, раније заузете, зграде у центру Кијева.

Неонацисти су више пута изјављивали да немају намеру да ослободе заузете објекте. Постоји велика вероватноћа да сукоб између органа реда и неонацистичке бандитске илегале прерасте у прави оружани сукоб.

Украјински дом, који је постао штаб и расадник бојовника-неонациста, наоружавао се (укључујући и минско-експлозивна средства) да би у неком моменту употребио оружје.

Може се претпоставити да ће, пре истека званичног рока, примирје бити прекршено. За овакве политичко-психолошке циљеве заинтересовани су „радикални елементи“ (тако у западним медијима називају бојовнике-неонацисте), а не власт која ће, највероватније, настојати да максимално одложи решавање проблема силом. Ови први ће тражити повод да оптуже власт да је сама прекршила своје обавезе. Основно је – наметнути властима игру и продемонстрирати офанзивну тактику, а не пасивну одбрану.

Вероватно је да је међу аргументима за прекид примирја и жеља да се отежа политичко-психолошка атмосфера око одржавања Олимпијаде у Сочију.

У таквој ситуацији довољно је да бојовници-неонацисти испровоцирају органе реда да запуцају па да цео цивилизовани свет буде у шоку и коначно демонизују „крвави Јануковичев режим“. То може да прерасте у украјинску варијанту Бенгазија и битку у самом центру европске престонице.

„Устаници“ ће добити услуге европских телевизија као и саосећање читавог западног света.

Ово је само претпоставка која је заснована на неким узбуњујућим чињеницама.

Дмитриј Јарош, лидер чеоне неонацистичке организације „Десни сектор“, позвао је 12. фебруара на својој Facebook страници опозицију да прекине преговоре. Суштина обраћања је позив да се сви наоружани одреди „националне револуције“ мобилишу и преведу у стање повишене борбене готовости.

Веома је симптоматичан следећи позив: ко „жели победу националне револуције треба да престане да се оријентише на став Запада као главни залог наше победе“.

Другим речима, шеф екстремистичке националистичке (кобајаги и антизападне) организације шаље поруку својим наводно антизападним истомишљеницима.

Украјински неонацисти удружено (са великом лакоћом) руже САД и Запад – Запад који исто толико удружено и пријатељски држи придике неонацистима.

Западне дипломате могу увек да се позову на добро припремљену антизападну реторику украјинског неонацисте.

Такво обраћање припада оним недавним изјавама у којима су америчке дипломате говориле о немешању у унутрашње послове Сирије. Са оваквом дечјом логиком „новог мишљења“ речи Запада су у складу са њиховим делима.

Међутим, постоје интересантније (и узнемирујуће) изјаве чији је синхроницитет чудан.

• На америчкој телевизији NBC News 12. фебруара је председник Комитета за безбедност Представничког дома САД, Мајкл Мекол, изјавио да ће се на Олимпијским играма у Сочију догодити експлозија. Разуме се да Сочи није Украјина, ипак, могуће је да дешавања око Олимпијских игара и терористички акти могу да утичу на земљу која се граничи са Русијом.

• „Десни сектор“ дао је 12. фебруара „званичну изјаву“ да „у Украјини у најскорије време може доћи до терористичких напада уз помоћ ФСБ и подршку неких представника МУП-а Украјине, да би тиме искомпромитовали борбене структуре Мајдана“.

Пре тога, 9. фебруара, Служба безбедности Украјине саопштила је да је активирала антитерористичке мере.

Повећана је безбедност на виталним објектима и то: транспортним средствима, аеродромима, хидро и атомским електранама. Премда се повећана безбедност званично повезује са многобројним указивањима да ови објекти могу бити минирани, не треба искључити и озбиљније разлоге.

Из Украјине је стигла непотврђена информација да су се на њену територију вратили бојовници – кримски Татари – који су се борили на страни исламиста у Сирији. Неки добро обавештени извори саопштили су да су се у Кијев упутили добро наоружани „белосветски“ бојовници кримских Татара.

Добро је познато да је тероризам оружје слабих. Бојовници-неонацисти не могу рачунати на победу у директном сукобу са професионалцима Беркута и другим специјализованим јединицама МУП и СБУ, иако је градска герила веома непријатна ствар за полицијске снаге. Међутим, „Десни сектор“ не жели да оствари само војне, већ и војно-политичке циљеве.

Сваки оружани сукоб у Кијеву уз велики број жртава биће смртоносна пресуда политичару Јануковичу. Реализација терористичког напада (чије форме могу бити најразличитије) у стању је да озбиљно утиче на психолошку атмосферу у друштву.

Унапред се може предвидети и погодити да ће реторика у односу на Русију бити осуђујућа: „ФСБ сада у Украјини диже у ваздух зграде (хидроелектране, авионе и тд. и сл.)“, „Украјина се претвара у колонију Русије“ и слично.

Хоћу да верујем да ће ове терористичке претње остати хипотетичке. Нема сумње да постоје планови да се оне реализују. Тачније, већ се користе одређени елементи терористичког рата (најсвежији пример датира од 12. фебруара – убиство судије који је водио предмет двојице приведених активиста једног локалног Мајдана). Сада је крајње важно да ове претње добију максимални одјек у јавности. Упозорен – значи наоружан. Званичне изјаве друштвених организација и структура о терористичким претњама које долазе од неонацистичке бандитске илегале и њихово предочавање западним политичким и дипломатским структурама минимизује ризик од терористичких напада.

Обраћање украјинских и руских организација, које обједињују активне и бивше припаднике правосудних органа, сличним страним организацијама са молбом да их њихове колеге из струке подрже, помогло би пробијању информативне блокаде везане за догађаје у Украјини. Кад већ страни медији ћуте, страним колегама би отворило очи приказивање видео материјала како „мирни“ демонстранти нападају милицију, као и давање документованих података о жртвама међу милиционерима (укључујући и оне са смртним исходом), као и карактеру њиховог рањавања.

Поновићу: ако искључимо мешање спољног фактора, ситуација у Украјини, генерално гледано, прилично је повољна за власт.

И управо зато је висок степен ризика да слаби примени оружје – провокације и терористичке нападе – које је у стању да удари по унутрашњем и међународном престижу власти, да изазове панику у украјинском друштву, које није навикло на услове терористичког рата.

Превео: Горан Шимпрага

Факти