Улагања од 220 милиона евра у наменску индустрију, улагање четири милијарде евра у фабрику чипова, 500 милиона евра за пољопривреду, милијарду евра за инфраструктуру – то су само неке од инвестиција из Уједињених Арапских Емирата које су најављивали представници власти у протекле четири године.
Међудржавни споразум којим се практично суспендују закони Републике Србије и којим је компанијама из Емирата омогућено је да уђу на домаће тржиште по повлашћеним условима склопљен је 2013. За реализацију и праћење тих послова 2014.је потписан споразум о оснивању Мешовитог комитета за сарадњу са УАЕ. Три године касније, од тог комитета као и од многих најављених инвестиција, нема ни трага ни гласа.
На питања Инсајдера да ли је активан Комитет за сарадњу са УАЕ, ко су чланови и када су се последњи пут састали, из Владе Србије смо након више од десет дана добили само кратак одговор да је „формирање Мешовитог комитета на министарском нивоу још увек у дипломатској процедури“.
Споразум о оснивању комитета о сарадњи између Владе Републике Србије и Владе Уједињених Арапских Емирата потписан је још 14. марта 2014.
Оснивање тог тела предвидео је Закон о потврђивању споразума између влада две државе који је усвојен почетком 2013.
Занимљиво је да је Влада Србије, у августу 2013. донела и Решење којим се Александар Вучић, у то време потпредседник Владе, именује за председника српског дела комитета. Тада је на позицију заменика председника постављен Млађан Динкић иако је непосредно пре тога одлучено да његова партија буде искључена из Владе.
Питање да ли је Млађан Динкић и даље ангажован у области сарадње са УАЕ с времена на време се поставља у медијима, али по правилу без одговора.
Такође, није познато ни каква би у оквиру те сарадњи могла да буде улога Муамера Зукорлића који се недавно састао са амбасадором УАЕ. Наком прошлогодишњих избора и склапања коалиције између СНС-а и Бошњачке демократске заједнице Санџака, Политика је објавила да ће управо Зукорлић бити део тима за сарадњу између две државе.
Према подацима Народне банке Србије улагања УАЕ у Србију су током претходне године износила 81,1 милион евра.
Више од УАЕ у том периоду су инвестирале Русија, Француска, Словенија, Хонг Конг, а најмање дупло више новца уложиле су Холандија, Аустрија, Швајцарска и Немачка.
Многи од најављених пројеката са УАЕ нису реализовани, а највећи послови који су уговорени спроводе се уз давање бројних повслатица фирмама из Емирата и без прецизних података о ефекатима улагања.
Такав је случај са улагањем Етихада у компанију Аир Сербиа, изградњом Београда на води као и пословањем фирме Ал Раwафед, која супротно уговореном већ две године не плаћа ништа за коришћење војног пољопривредног земљишта.
Према Споразуму о оснивању Мешовитог комитета, један од задатака овог тела требало је да буде праћење споразума или меморандума који су закључени или ће тек бити закључени. Предвиђено је да Комитет чине министри обе стране или њихови представници.
Улагање фирми из Емирата се по правилу реализује тако што држава Србија у новоформиране компаније уноси имовину грађана и на основу тога добија мањински удео у будућем профиту.
Упркос томе, не само да грађани после три године нису добили информације о ефектима ових арапско-српских послова већ није формиран ни Комитет који би бар својим саставом, био потврда да за те послове гарантују обе државе.
Инсајдер.нет
фото: ФоНет
