Уместо о именима одговорних за Грделицу, надлежни о кубицима уклоњене земље са брда

Ни месец дана од када се урушио потпорни зид на Коридору 10 у Грделици и када је јавност по први пут сазнала да се на тој деоници чак 11 пута мењао пројекат без знања главног пројектанта, надлежне институције нису саопштиле ко је одговоран за насталу ситуацију али ни колико ће нечија неодговорност овога пута коштати грађане Србије. Уместо тога, инвеститор Коридори Србије, јавност обавештава о напредовању уклањања брда.

Једина нова званично саопштена информација о деоници Коридора 10 код Грделице је, да је до сада од 350.000 уклоњено 120.000 кубика земље са брда које се обрушило. Тај посао, како су саопштили надлежни, преузела је фирма Интеграл. Колико ће ти радови тачно коштати, међутим, такође није познато. На основу увида у јавно доступне податке о јавним набавкама предузећа Коридора Србије, тендер за санацију клизишта, односно уклањању брда, није расписан.

Званичне процене надлежних су да је штета настала урушавањем потпорног зида око три милиона евра, а тврде и да ће тај износ морати да плати извођач радова на тој деоници шпанска фирма Азви јер је, како такође тврде, мењала пројекат без одобрења.

Како је то било могуће без знања инвеститора Коридора Србије, имајући у виду да је на тој деоници ангажована фирма Луис Бергер као надзор и да је тај посао добила на тендеру за око 3,7 милиона евра, питање је на које Коридори Србије до данас нису одговорили. Инсајдер је овом предузећу исто питање упутио и 30. августа у оквиру рубрике “Питање дана”. Одговор ни након тога нисмо добили. А управо та информација је једна од кључних у утврђивању одговорности.

Наиме, у подели надлежности и одговорности постоје јасна правила, која, уколико се поштују не би смела да доведу до проблема какви су настали на деоници Коридора 10 код Грделице где се за годину и по дана три пута рушио потпорни зид. Инвеститор радова су Коридори Србије, извођач је шпанска фирма Азви, а стручни надзор је поверен конзорцијуму фирми – Луис Бержер и Егнатиа Одос.

Према Правилнику о садржини и начину вођења стручног надзора, обавеза изабране фирме је да контролише све радове, од припремних до завршних. Један од кључних задатака је и контрола квалитета изведених радова. Имајући у виду чињеницу да се потпорни зид потпуно срушио, поставља се и питање да ли је стручни надзор уочио проблем и о томе обавестио инвеститора, Коридоре Србије, што је према правилнику био у обавези да уради.

Одговорност за 11 препројектовања до данас није нико преузео.

А управо због лоших и недовршених пројеката, многе инвестиције, пре свега инфраструктурне, држава Србија, односно грађани, плаћали су знатно више од уговорене вредности. Јер када пројекат није добар, одговорност не сноси извођач радова у овом случају шпански Азви, већ инвеститор, односно Коридори Србије.

Све то дешава се иако процедура предвиђа да пројекат прође више нивоа контроле и технички надзор и ревизиону комисију надлежног министарства.

Уместо одговора на бројна питања у вези са овим случајем, надлежни упорно понављају да је истрага у току, а за то је ангажована чак и БИА. Министарка грађевинарства Зорана Михајловић је у међувремену од Инжењерске коморе тражила да се испитају све лиценце инжењерима који су на било који начин учествовали у изради пројекта за ову деоницу одузму лиценце.

Вишедеценијско “заобилажење рупа”

Подсетимо, градња Коридора 10 кроз Србију траје више од две деценије уз стално померање рокова. Према најновијем, Коридор би могао бити потпуно завршен до краја ове грађевинске сезоне. Србија се због Коридора 10 задужила на стотине милиона евра.

Новинари редакције Инсајдер изградњом коридора 10 и 11 бавили су се у две емисије Инсајдер без ограничења „Заобилажење рупа“.

Како смо тада објавили, на изградњи оба коридора ангажовано око 500 различитих фирми, што је много више од броја километара на којима се тренутно ради. Радови на појединим деоницама отварани су више пута, држава се задуживала пре контроле пројеката, па сада лоши пројекти служе као изговор за увећавање цена и пробијање рокова.

Један од последњих спорних примера у овом послу је случај доделе уговора вредног готово 1,5 милијарду динара и то истим фирмама са којима је претходно раскинут уговор због пробијања рокова.

Инсајдер.нет