Копаоник – „Нема ту ништа ново. Постоји решење о рушењу и нема новог поступка, а ми из министарства без асистенције полиције нећемо рушити не само овај него било који други нелегалан објекат у било ком делу Србије.”
То је био одговор министарке Зоране Михајловић приликом недавне посете Краљеву на наше питање о извршењу инспекцијског решења у вези са познатим нелегалним угоститељским објектом на Копаонику. То би се, дакле, могло протумачити и као узрок за застој у спровођењу других сличних решења.
И логично је да се крене од „врха” и од уклањања објеката од хиљаду квадрата, а не најпре, како се то каже, од уџерица и кокошињаца. Међутим, „тврди” су изгледа „темељи” грађевине на крову Србије, за коју је извесна Снежана Митковић из Смедерева од бруске општине добила дозволу за градњу привременог објекта од 150 квадрата, да би нелегално саградила бетонски објекат са више од хиљаду квадрата.
Подигнуто здање је од армираног бетона, са више спратова, сутереном, приземљем, спратом и поткровљем. Спољне димензије су 27 пута 14,5 метара, и све то на врху Копаоника.
А да је објекат баш „стабилан” показало се и одлагањем заказаног рушења 7. августа прошле године. Касније није ни било понављања поступка иако се перманентно налази у програмима Министарства грађевине. Но, полиција у погледу асистирања још ћути, па на терену уистину нема ничег новог. Понешто се, ипак, догађа само у правосудним и другим институцијама.
Како смо дознали од тужиоца у Брусу Милана Михајловића, на кривичну пријаву Министарства за грађевину подигнут је оптужни предлог против инвеститорке Снежане Митковић за кривично дело нелегалне градње. Према оптужном предлогу, Основни суд у Брусу треба, како кажу, у што краћем року да закаже главну расправу.
У вези сумњичења, према другој кривичној пријави за фалсификовање захтева за легализацију, још се воде предистражне радње.
У тој, другој кривичној пријави реч је о захтеву за легализацију који је Снежана Матковић фалсификовала антидатирањем у бруској општини. Тако је испало да је легализацију тражила још 2014, иако је објекат грађен тек 2017. године, што би значило – пре новог закона о легализацији.
То је, сумњичи се, чињено уз посредовање и утицај на друга лица, сада већ бившег председника бруске општине Милутина Јеличића Јутке. Кривичну пријаву против њега, такође од министарства грађевине, преузело је посебно одељење Вишег тужилаштва у Краљеву за сузбијање корупције, а како нам је укратко рекао тужилац Милош Бзенић, она је прослеђена полицији и још се, у оквиру предистражних радњи, према њој поступа.
Но, да је захтев за легализацију лажан лако је утврдило поменуто министарство. Инспекторе то није омело, као ни изненадна препарцелација земљишта на којем се спорни објекат налази. Препарцелацију је тражило ЈП „Скијалишта Србије” ради наводне изградње скијашке стазе на делу скијалишта званог „Крчмар”. То је обављено, па су инспектори морали да понове решење о рушењу, наравно, са новим ознакама парцела.
Министарство подноси кривичну пријаву тужилаштву у Брусу и против Дејана Ћике, директора ЈП „Скијалишта Србије”, али зато што је ЈП „Скијалишта Србије” током градње нелегалног објекта пружало инвеститорки, то јест нелегалним градитељима, услуге испоруке струје и воде. И према тој пријави се још поступа, а безуспешан је био наш захтев да нам осумњичени о томе да свој коментар.
Много се говори и пише да је, у међувремену, спорни објекат, на захтев инвеститорке Митковић, и укњижен, и то у одељењу катастра у Рашки. Није у Рашки, објаснио нам је начелник тог одељења Андрија Новаковић:
– Ми смо само сачинили белешку у којој се констатује да се 43 квадрата тог објекта налази на делу административног подручја Рашке. Иначе, он цео припада катастарској општини Брзеће и морао би да буде укњижен у Брусу – тврди Новаковић.
Да је то заиста тамо и обављено потврдили су нам у бруском одељењу катастра, уз објашњење да је то спроведено за објекат од укупно 399 квадрата у основи, а према геодетској и другој документацији и уз напомену да је изграђен нелегално. Уосталом, додају, поступљено је као и за стотине других, и то на извршење инспекцијског решења нема никакав утицај.
Тешко је, ипак, поверовати да све то, покретање разних поступака и сложених процедура, попут антидатирања захтева, препарцелације, до намерног склањања погледа, посебно док се нелегално градило и чак помагало, не иде у прилог скретања пажње јавности зарад одлагања рушења. При томе, дабоме, пресудан је утицај одбијања полицијске асистенције.
И шта ће, напослетку, бити? Зна се само у причама које круже и планином. Прича се да ће, због наводно посебног државног интереса објекту бити промењена намена и тако ће бити озакоњен. Говори се и да ће, ипак, ускоро бити срушен, као пример да од државе нема јачег. А то би се, будући да је на 2.000 метара, надалеко чуло и видело.
Аутор: Мирољуб Дугалић, Политика.рс
