Протести трају. Сада још само знамо да организовани протести трају неорганизовано са смушеном листом захтева која сваког дана постаје све већа. Уместо да се фокус протеста одржи на крађи гласова и веома лошим законским и системским решењима и питањима као што су жестоко надувани бирачки спискови, застарели и штеловани изборни закони који владајућим говнарима дају жестоку предност у односу на све друге, контролу избора и начине контроле бирачког материјала протест се разводњава питањима која јесу од животног значаја али не и за ове протесте.
Неко очигледно и рукама и ногама ради да по ко зна који пут огади борбу за основна грађанска права тако што ће од веома јасних и конкретних ствари које се тичу избора направити папазјанију захтева коју више нико неће разумети а камоли подржати. Све веома личи на ране радове Вука Драшковића којима је циљ био усмеравање и контрола народног незадовољства и бављење тривијалним небулозама као питањe ко ће бити генерални директор РТС-а. Па режим тих тупана за генералне директоре било чега може да испоручи у камионима. Уместо да се протест фокусира на системске проблеме и да својом мaсовнош’у натера владајући режим да се дубоко замисли када му на улицу изађе пола или милион људи садашњи протести су после тек нешто више од недељу дана почели да се оспипају и вероватно неће проћи још дуго док потпуно замру.
Главни разлог за то је комплетна конфузија која влада око организатора тј. неорганизатора па онда још већа конфузија око захтева које режим мора да испуни. Румуни и то они Сорошеви успели су за мање од недељу дана да зауставе коруптивне законе и тако однесу још једну победу над корумпираном политичком елитом. У Србији на протестима видимо свега осим конкретних и реалних циљева које је итекако уз притисак јавности могуће достићи. Па се после сви питају као нико не протестује због животно важних ствари. Као рецимо око велеиздаје Косова и Метохије, потписивања разних споразума са НАТО и сл. Оно што је најсмешније у читавој ствари је да они који не протестују због изборне крађе нису протестовали ни због велеиздаје Косова и Метохије, нити НАТО споразума, нити посета Шредера, Блера и остале братије убица која посећује Србију. Да није жалосно било би смешно. Толико лицемерја и хипокризије на тако малом простору.
Један од тих блесавих захтева ових протеста је онај да се дијаспори омогући гласање електронским путем?! За то је потребна регистрација и депоновање електронског потписа и поседовање уређаја који ће вршити аутентикацију корисника. Зар није много једноставније, рационалније и јефтиније дијаспори омогућити гласање путем писма као што се то ради у већини демократских земаља? Једино што је у том случају потребно је да онај ко живи у иностранству региструје своју адресу на коју ће му РИК послати бирачки листић ако је потребно о трошку онога ко гласа. И зашто се сви бирачки листићи који се штампају не обележе серијским бројем? Зна се лепо ко је листић штампао, коме је листић послат и где и на којем бирачком месту мора бити убачен.
Уместо што се на улицама свакодневно убија мотивација народа да се бори за своја грађанска и уставна права много би паметније било да се пред владајућу режимску фукару изађе са једним једноставним захтевом. Поновно бројање свих бирачких листића са свих бирачких места у Србији како би се утврдила права истина о крађи галсова на протеклим изборима која је много већа него што било ко у то сумња. Пре него што униште бирачки материјал као што су противзаконито урадили са бирачким амтеријалом са прошлих избора.
Око тог једног једноставног циља могуће је ујединити грађанску, националну и комплетну Србију. Јасно изнети захтев, објаснити и рећи ко стоји иза њега и позвати народ да својим присуством тај захтев подржи. Тако ће веома брзо бити завршена владавина велеиздајника и лопова Вучића. Све друго је завођење за Голеш планину и што би Срби лепо рекли “свирање курцу”.
Милинко Милинчић
Србија данас
