Док Запад уводи ембарго на руско злато Кинези га масовно купују. Разлог зашто Пекинг повећава куповину руског злата, између осталог, повезују се са жељом да део слободних средстава уложи у активе са минималним ризицима, пошто се Кина, други највећи светски власник америчког државног дуга, константно ослобађа државних обвезница САД.
Русија је у јулу продала Кинезима злато у вредности од 108,8 милиона долара, што је 50 пута више него прошле године у исто време, али ни то „није граница“. Нагли скок је у великој мери последица преоријентације руске трговине са западних на источна тржишта.
Према мишљењу аналитичара, Кина повећава куповину племенитих метала у контексту раније наметнутог ембарга на испоруке сировина из Русије у европске земље и САД. Истовремено, Пекинг јача трговинску сарадњу са Москвом, пре свега у енергетском сектору, па се очекује да ће у наредним месецима обим робне размене између Русије и Кине наставити да расте, а до краја године трговина може да се приближи рекордној цифри од 200 милијарди долара.
Дмитриј Голубовски, аналитичар „Златног монетног дома“, сматра да је извоз руског злата у Кину порастао због чињенице да више нема посредника између Москве и Пекинга – Велике Британије.
“Југоисточна Азија је одувек била главно тржиште за руско злато, али трговина је ишла преко Лондона. Раније је, формално, главни купац била Велика Британија, а делом и Швајцарска. Пошто су ове земље сада затворене за нас, трговина се одвија директно. Кина сада купује злато директно од Русије за јуане. Пошто посредника тј. Лондона више нема у тој причи, посао иде баш онако како треба“, оценио је Голубовски.
До недавно је највећи увозник руског злата била Велика Британија, која је купила скоро 90 одсто руског извоза, пошто је Лондон, уз Њујорк, највећи трговачки центар за племените метале. Међутим, ЕУ је у јулу увела забрану увоза руског злата у оквиру седмог пакета санкција. Конкретно, уведена су ограничења на увоз отпадног злата, златника и накита од злата, а сличне мере предузеле су САД, Швајцарска и Велика Британија. То је блокирало пут руским компанијама ка западним тржиштима, а многе од највећих руских банака које су продавале злато на светским тржиштима нашле су се на удару западних санкција.
У сенци тих међународних ограничења, руске компаније које се баве производњом злата све више се орјентишу на азијско тржиште, а експерти напомињу да је највеће тржиште злата на свету управо кинеско.
Русија је у јулу продала Кинезима злато у вредности од 108,8 милиона долара, што је 50 пута више него прошле године у исто време, али ни то „није граница“
© Sputnik / Павел Лисицын
Осим тога, Кина се константно ослобађа државних обвезница САД, па је кинески удео у америчком државном дугу у мају пао на 980,8 милијарди долара, што је рекордно најнижи ниво у последњих 12 година. Експерти оцењују да Пекинг на тај начин покушава да из руку Вашингтона избије полуге притисака и могућег утицаја на питања територијалног статуса Тајвана. Осим тога, продаја обвезница САД и њихова замена за злато су главни инструменти процеса „дедоларизације“, a није тајна да Кина и Русија спроводе убрзану „дедоларизацију” како би се ослободиле могућих геополитичких притисака Вашингтона.
Москва и Пекинг су почеле да се ослобађају зависности од долара због агресивне антируске политике и оштрих санкција наметнутих Москви, као и трговинског рата који су САД повеле против Кине.
Попусти на злато за кинеске купце
Још један важан фактор који је могао да утиче на повећање извоза руског злата је попуст који је дат кинеским купцима, додаје Голубовски. Куповина руског злата чак и уз благи попуст на тржишну цену чини увоз сировина за прераду и продају профитабилнијим.
„У овом случају Кини се могао понудити попуст на руско злато, јер нам је готово остао само један прозор за продају племенитог метала. Кинези су монополисти у пружању посредничких услуга, па могу да наплате добре провизије. Колики је тај попуст нико неће рећи, пошто је то чисто приватна ствар банке и компаније која продаје злато. У сваком случају, ово је од користи за руске произвођаче злата, јер повећавају производњу и извоз у Кину“, оценио је Голубовски.
У јеку погоршања односа између Русије и Кине с једне стране и Запада с друге, Москва и Пекинг јачају сарадњу у свим сферама. Према подацима Главне управе царине Кине, у првих седам месеци 2022. године, обим трговинске размене између Русије и Кине порастао је за скоро 30 одсто у односу на исти период 2021. године и износио је око 97,7 милијарди долара, а на то је у великој мери, оцењују експерти, утицало повећање извоза руских енергената. Осим тога, Москва Пекингу продаје дрво и разне метале, као и пољопривредне и друге производе, а експерти прогнозирају да ће трговински промет ове године оборити све досадашње рекорде, па огроман новац од трговине који је раније ишао у Европу постепено се пребацује у Кину.
Русија и Кина обарају рекорде
Голубовски истиче да педесетоструко повећање извоза злата у Кину „није граница“.
“Вероватно ће обим извоза руског злата у Кину наставити да расте. Чини ми се да се завршава економска рецесија која је примећена у Кини због корона вируса. Прошла је та криза, што значи да тражња треба да расте, а новац да појефтини, односно треба очекивати да смањење курса јуана према долару. Са таквим инпутима, потражња за златом би требало да расте као средство штедње“, објаснио је експерт.
Јачање трговинских веза између Москве и Пекинга изазива незадовољство на Западу, који покушава да подстакну кинеске власти да уведу рестрикције Русији, а раније су САД чак упозоравале Кину на могуће санкције због куповине руских енергената.
Пекинг се противи увођењу санкција и притисцима на Москву због ситуације у Украјини, истичући да Кина има нормалну трговинску и економску сарадњу са Русијом на основу узајамног поштовања, једнакости и обостране користи. Та сарадња, како наглашава Пекинг, није усмерена против трећих страна и неће бити предмет спољног мешања.
Русија увози из Кине разне врсте електронике, опреме, намештаја, коже и крзна, галантерије, као и текстила и играчака, а такође на руском тржишту су веома тражени аутомобили кинеске производње.
Прошле године трговинска размена Москве и Пекинга порасла је за 36 одсто и први пут је премашила 147 милијарди долара, а с обзиром на тренутне тенденције, ове године може бити постављен нови рекорд.
