Уколико ни до 28. јануара ове године надлежни не измене Уредбу о ограничењу висина цена деривата нафте, чији рок тада истиче, и тако реше питање будуће продаје евродизела за пољопривреднике по заштићеној цени од 179 динара за литар, сва је прилика да ће то нечињење оставити простор за ненаменско коришћење овог иначе врло скупог деривата.
Управо је из тих разлога Удружење нафтних компанија Србије (УНКС) упутило предлог измене ове уредбе Министарству пољопривреде, у који је „Политика” имала увид, а у коме се указује на проблем који је настао због начина продаје евродизела по овој заштићеној цени.
Наиме, уредба не ограничава количину евродизела који по значајно нижој цени може да купи пољопривредно газдинство, тако да од самог почетка овај канал продаје преко бензинских пумпи Нафтне индустрије Србије ненаменски, супротно уредби, користе и друге категорије купаца – ауто-превозници, мала и средња предузећа, таксисти, физичка лица.
Зато се у допису предлаже измена уредбе, и то тако да се уведе евиденција куповине горива пољопривредних газдинстава када количина купљеног евродизела достигне количину на коју газдинство може да оствари право на рефакцију акцизе у току године. Оно тиме уједно исцрпи и право за куповину горива по заштићеној цено до 179 динара (када је малопродајна цена већа).
На овај начин, стоји даље у допису, ова газдинства ће бити у потпуности заштићена од високих цена горива, јер ће уз рефакцију акцизе обезбедити целокупу количину горива потребну за обраду земље у току једне године, по цени не већој од 129 динара. С друге стране, што је такође важно, ова мера ће знатно смањити могућност шверца евродизела од стране других корисника и тиме смањити штету републичкој каси, која се пуни од акциза на гориво.
У допису се посебно наглашава да је у читавом периоду важења уредбе малопродајна цена евродизела била већа од 179 динара, тако да ниједна бензинска станица није могла да има конкурентну понуду понуди НИС-а, који је у складу с уредбом морао да продаје овај дериват. То истовремено значи да је свим осталим трговцима горива велики сегмент овог тржишта био практично недоступан, што није фер ако Србија званично има отворено и конкурентно тржиште деривата.
Изузетно, у периоду од само неколико недеља током прошлог лета, када је разлика између тржишне и заштићене цене била од пет од 10 динара за литар, бензинске пумпе су могле, на уштрб малопродајне марже, да понуде пољопривредницима ово гориво по цени од 179 динара за литар.
Од 1. јануара земљорадници могу да остваре право на рефакцију дела акциза за 100 литара евродизела по хектару обрадивог земљишта и најавише за 100 хектара, што је према нормативу Министарства пољопривреде довољно за обраду регистрованог земљишта у току једне године.
Иначе, „Политика” је почетком недеље послала ресорном министарству питање да ли ће се и шта предузети како би се предупредило масовно ненаменско трошење евродизела, али одговор нисмо добили.
