Уместо уговорених 240 милиона евра, ауто-пут кроз Грделицу коштао најмање 350 милиона евра

Министарка грађевинарства Зорана Михајловић изјавила је за Политику да још нема тачне рачунице колико је укупно коштао аутопут кроз Грделичку клисуру, али да се очекује да крајњи износ буде већи од 350 милиона евра. То значи да је та деоница плаћена најмање 90 милиона евра више од првобитно уговорене цене. Изградња Kоридора 10 трајала је дуже од две деценије, пратила су је бројна померања рокова и повећање цена радова. Представници власти до данас нису саопштили колико је укупно на крају тај пројекат коштао грађане Србије.

Најтежа и последња деоница аутопута на јужном краку Kоридора 10 кроз Србију, у дужини од 26,3 километра у Грделичкој клисури, пуштена је у саобраћај пре више од недељу дана. Изградња овог Kоридора, који између осталог спаја север и југ Србије, дужине од око 300 километара почела је још 1970, а радови су више пута прекидани.

“Пројектовани износ био је 240 милиона евра, али се очекује да крањи износ буде већи од 350 милиона евра. Урадићемо финансијску и техничку анализу јужног крака Kоридора 10 да бисмо утврдили какви су били пројекти и како се градило”, рекла је Михајловић за дневни лист Политика.

Изгубљени су, како је навела, време и новац на “препројектовање”.

Министарка је говорила и о новим пројектима, конкретно Моравском коридору, за који је рекла да ће цена бити 800 милиона евра и да “нису тачне информације да је цена могла бити јефтинија”.

“Било је министара што су излазили и причали све и свашта, један од њих је имао обичај да каже ми ћемо то да завршимо за годину и коштаће 500, 600, 700 милиона видећемо колико. Нико није потврдио те цене, ни Kинези ни Американци”, навела је Михајловић.

“Постоје пројектна решења у неким деловима косина која не знам зашто су као таква била одобрена. То не кажем ја, то каже струка. Суштински то је довело до повећања времена и трошкова”, објашњава Михајловић.

Она је навела и да су постојали многобројни проблеми који су морали бити решени да би била завршена деоница Kоридора 10 кроз Грделичку клисуру.

“Притискали смо извођаче да раде свој посао, имали смо састанке с њима од јутра до вечери. Тамо где су постојале дилеме ускакали смо као министарство и доносили одређене одлуке да би се ствари завршавале. Ту је било јавашлука… Било је свађа, бацања папира, јурњаве са власницима компанија које ништа нису урадиле. Ја знам сваки корак који је урађен у Грделичкој клисури, знам где је први метар асфалта стављен, знам сваки метар тунела…”, рекла је Михајловић.

Она је додала да је “било ситуација где су се људи измицали и нису желели да доносе одређене одлуке, није им било пријатно и нису били претерано срећни што су присутни и у Грделичкој клисури и што их контролишемо”, али да је сада “сигурна да је то био једини пут да се неке ствари заврше”.

Пројекат градње аутопута у Грделичкој клисури су финансирали зајмовима Европска инвестициона банка и делом Светска банка. Радови на аутопуту кроз Грделичку клисуру почели су 2013. године и били су, како наводи струка, најзахтевнији јер је на тој деоници више од 30 мостова и два тунела, од којих је тунел Манајле најдужи у Србији дужине 1.808 метара.

Да проблем постоји с пројектом Kоридора 10 кроз Грделичку клисуру било је јасно још у априлу 2017. године када се део потпорног зида код тунела Предејане први пут урушио. На истој деоници се то затим десило у марту 2018, а коначно урушавање уследило је 20. августа.

Тада се обрушило око 100 метара потпорног зида, па је померање дела брда који се обрушио додатно успорило завршетак комплетног аутопута.
Тада се испоставило да је пројекат за ту деоницу мењан чак 11 пута.

Према истраживању Инсајдера, управо због лоших и недовршених пројеката, многе инвестиције, пре свега инфраструктурне, држава Србија, односно грађани, плаћали су знатно више од уговорене вредности. Јер када пројекат није добар, одговорност не сноси извођач радова у овом случају шпански Азви, већ инвеститор, односно Kоридори Србије.

Све то дешава се иако процедура предвиђа да пројекат прође више нивоа контроле и технички надзор и ревизиону комисију надлежног министарства.
Kо је одговоран за то и за рушење потпорног зида до данас није саопштено јавности, иако је према најавама министарке Михајловић, на случају ангажована чак и БИА.

На крају је за завршетак деонице, иако је тај посао добио шпански Азви, ангажована још једна фирма, бањалучки Интеграл.

Са деоницом која пролази кроз Грделичку клисуру завршен је главни правац Kоридора 10, односно јужни крак. Према претходним најавама, истични крак требало би да буде завршен на лето, када ће цео Kоридор 10, главни међународни путни правац кроз Србију, бити коначно завршен.

Kоридор 10 – механизми злоупотреба исти деценијама
Пробијање рокова, увећање цене радова, раскид уговора па додела посла истој фирми, неконтролисано увођење подизвођача, набавка аутомобила заобилажењем јавних набавки – само су неке од чињеница које су, према нашем истраживању, обележиле изградњу Kоридора 10 која траје две деценије.

Kоридор 10 био је практично пројекат о који су се спотакле све владе од 2001. до данас.

Kако је показало дугогодишње истраживање Инсајдера, Kоридор 10 пројекат је који показује колико заправо не функционише систем контроле трошења средстава у Србији, а механизми који омогућавају потенцијалне злоупотребе у корист појединаца, а на штету грађана, нису се мењали.

Један од главних механизама злоуптреба је увођење подизвођача без тендера, а последица недостатка контроле је и информација да је на изградњи аутопутева у Србији – Kоридора 10 и 11, према истраживању Инсајдера, учествовало је више фирми од броја километара који се граде.

О којим се још механизмима ради погледајте у две епизоде емисије Инсајдер без ограничења “Заобилажење рупа”.

Извор: Политика, Инсајдер