Јачање енергетске ефикасности је нужан и позитиван процес међутим потпуно је погрешно што Влада Србије до средстава за те сврхе намерава да дође завлачењем руке у џепове грађана, сматра стручна јавност.
Наиме, ових дана су се у медијима појавиле спекулације да ће већ од августа рачуни за струју, гас и гориво бити скупљи за износ нове акцизе, односно накнаде за енергетску ефикасност. Премијерка Србије Ана Брнабић није потврдила да ће до поскупљења струје, гаса и бензина доћи у току лета али је нагласила да је „енергетска ефикасност нешто што ћемо морати да појачамо“.
Експерт за страна улагања Махмуд Бушатлија каже за Данас да је разлог због кога надлежни у Србији оптерећују грађане новим наметима то што нису спремни да та средства наплате од тајкуна па иду линијом мањег отпора угрожавајући егзистенцију грађана.
– У развијеним земљама примера ради власт обавезује индустријске загађиваче да плаћају еколошку таксу. У Србији пак уместо да се таксама оптерете загађивачи и друга прљава индустрија новац за пројекте попут унапређења енергетске ефикасности се узима од грађана. Акцизе саме по себи нису ништа лоше и добар су метод да се спроведу одређене ствар међутим не сме их бити у овом броју у каквом постоје у Србији – објашњава наш саговорник.
Према његовим речима држава је спремна да максимално оптерети грађане само да тајкуни не би морали да намире своје обавезе.
– Акцизе никако не би смеле да се сливају у буџет већ у одређене фондове како би њихово трошење било транспарентно а грађани не би требало да буду једини који су њима оптерећени док су власници крупне индустрије таквих обавеза у потпуности поштеђени. Велики број и стални раст акциза у условима када нема раста плата и пензија у Србији је нешто потпуно нелогично – сматра Бушатлија.
Приватизациони саветник Бранко Павловић каже за Данас да постоје и други начини да се финансира побољшање енергетска ефикасност а да се при томе додатно не оптерећује стандард грађана Србије.
– Проблем је у томе што се инфраструктурни пројекти у Србији реализују на потпуно неадекватан начин. Примера ради у Сједињеним Америчким Државама се велики инфраструктурни пројекти раде из примарне емисије. Исти случај се може применити и у Србији. На тај начин би профитирала домаћа привреда јер би она производила сав потребан материјал за побољшање енергетске ефикасности. Дакле, све би било јефтиније јер не би било увоза. Да би се то остварило било би потребно да се држава задужи на дугорочан период код Народне банке Србије. На тај начин грађани не би морали да плаћају унапређење енергетске ефикасности кроз таксе нити би на краће стазе морали да враћају дугове државе према НБС. На жалост, нешто такво је потпуно немогуће применити у нашим условима јер би се таквом начину унапређења енергетске ефикасности или спровођења других инфраструктурних пројеката одмах успротивио Међународни монетарни фонд – истиче наш саговорник.
У медијима се ових дана спекулисало да је план државе да већ у јулу почне са прикупљањем средстава за унапређење енергетске ефикасности кроз таксе на струју, гас и гориво на тај начин што би тај новац одлазио у Фонд за енергетску ефикасност да би након тога био доступан грађанима кроз кредите за унапређење енергетске ефикасности.
Такса би требало да износи 0,15 динара по кубном метру гаса, односно 0,015 динара за струју. Тако ће рачун у домаћинству које троши око 875 кубних метара гаса бити већи за око 11 динара, а на просечни рачун од 350 киловат сати струје 5,5 динара.
И на цену горива иде накнада за енергетску ефикасност па ће се тако 0,15 динара убирати се од сваког продатог литра. Примера ради, на просечну потрошњу од 40 литара месечно за акцизу за енергетску ефикасност би одлазило шест динара.
Фонд за унапређење енергетске ефикасности ће бити коришћен у зградарству у финансирању изолације зграда, столарије, унапређење система за грејање и климатизацију.
Пише: Г. Влаовић. Данас.рс
