“Умире правда у нама”

У суботу је у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду одржан шестомесечни помен убијеном лидеру ГИ СДП Оливеру Ивановићу. Како преноси Коссев, на помену је говорила његова сестра Наташа Илић-Ивановић, која је истакла да је породица нема због свега што се десило са Оливером, али можда и још више због неких ствари које су се десиле после.

Књижевник и новинар Живојин Ракочевић рекао је да је тишина на гробљу заправо говор о томе колико смо далеко од правде.

“Не можемо ми рећи да је умро Оливер Ивановић. Умире правда у нама. Већ шест месеци, сваки дан. И умире не само у нама као појединцима, већ у колективу, без обзира да ли се ради о Београду, Косовској Митровици или неком горанском селу.

Оливеров брат Мирослав је навео да га је страх да истрага, односно предистражни поступак у случају убиства Ивановића никада неће бити окончан.

– Нико нам се не обраћа на ту тему. Иако редовно наглашавам – не очекујем да нам се износе детаљи истраге, али макар да то буде наговештај или о досадашњем току. Чини ми се да резултата има. Међутим, ти се резултати из неког разлога не финализују. Истрага се не приводи крају – навео је Мирослав.

Погађа га, каже, то што су се као породица нашли на путу страна које се налазе у медијском и политичком сукобљавању. Коментарисао је и реченицу косовског председника Хашима Тачија у вези са истрагом убиства његовог брата о томе да ће истина ”неког заболети“.

– Ја ову реченицу разумем тако да онај ко је изговара, одлично зна и ко су извршиоци и из којих кухиња је потекло све то. То може само да ми смета, јер очекујем да је први нормалан корак да то неко пријави надлежним органима који би требало да у том смислу нешто ураде. Мислим да ни до тога неће да дође. То ће једноставно остати тако и служиће за једно несвршено политичко препуцавање које би свакако стварало неком политичке поене, а нас као породицу страшно повређује – навео је Ивановић.

Оливер Ивановић убијен је с леђа са шест хитаца 16. јануара у јутарњим сатима пред просторијама своје канцеларије у центру Косовске Митровице. Био је најпознатији лидер косовскометохијских Срба од 1999. Суђено му је за ратне злочине у судском процесу који је водило управо судско веће ЕУЛЕX-а, а пред којим је и осуђен на девет година затвора.

Мање од годину дана пред убиство ослобођен је да се брани са слободе у поновљеном судском процесу и то након што је у притвору провео скоро три и по године.

У јавности, укључујући и значајан део међународне, пре свега оних који су сарађивали са Ивановићем током година, остао је јединствен утисак да се радило о неправедном, односно монтираном процесу, како је сам Ивановић говорио од првог дана свог притвора.

По изласку из затвора а након одлуке да се са својом грађанском иницијативом кандидује за косовске изборе, доспео је у медијску и политичку стигматизацију, оних структура којима управља, односно контролише, најјача странка косовских Срба – Српска листа, а запаљен му је и ауто.

Сахрањен је у алеји заслужних грађана у Београду. Без комеморације у општини Северна Митровица чији је одборник био, на улицама га је испратила река људи – иза ковчега и уз шпалире са стране.

Над гробом му је са српском премијерком Аном Брнабић клекао Марко Ђурић, а на сахрани је био и Горан Ракић.

До сада, у јавности, у истрази званично нема резултата, али ни помака, иако се воде две – У Београду и Приштини. Са друге стране, узајамно се оптужују. Српски председник Александар Вучић и косовски Хашим Тачи више пута најављивали су рокове и скоре конкретне информације, што се још увек није догодило.

Вестионлине, б92.нет