САВЕТНИК за националну безбедност бившег председника САД Џимија Картера (1977-1981), један од најзначајнијих америчких спољнополитичких идеолога и геостратега Збигњев Бжежински умро је у 90. години, саопштила је преко друштвених медија његова ћерка Мика Бжежински, водитељка ТВ мреже MSNBC.

У саопштењу, она је навела да је он био „врхунски јавни службеник… бриљантан, посвећен и лојалан“, а као отац „изузетно инспиративан, пун љубави и посвећен отац каквог би свака девојчица желела да има“.

Навела је да је њен отац умро „мирно“.

New York Times је прецизирао да је аутор књиге „Велика шаховска табла: доминација Америке и њени геостратешки императиви“ умро 26. маја.

Прошле године се појавио његов рад у којем је предлагао да се формира троугао САД-Русија-Кина. У ту своју конструкцију уградио је скривено лидерство Сједињених Држава на рачун Русије.

У априлу је иступио са иницијативом да се Крим подели између Украјинаца, Руса и кримских Татара, иако је признао да то полуострво никада није било украјинско.

На ово се нико озбиљан и утицајан није ни осврнуо.

Његов утицај је допринео рушењу економских баријера између Запада, с једне, и тадашњег Совјетског Савеза и Кине, с друге стране, а његови геостратешки погледи у значајној мери су утицали на касније урушавање совјетског блока и окончање Хладног рата.

Бжежински је помогао председнику Картеру и да се премости дубоки јаз између ригидних лидера Египта и Израела, Анвара ел-Садата и Менахема Бегина, што је довело до историјског споразума између две земље у септембру 1978 у Кемп Дејвиду.

Само три месеца касније, нормализовани су односи САД и Кине, што је, према Бжежинском, био приоритет америчке политике.

Рођен је у Варшави 28. марта 1928. као најстарији син пољског дипломате Тадеуша Бжежинског. После краћег периода у Француској и Немачкој, од 1938. живи у Канади, где му је отац био генерални конзул у Монтреалу и где остају пошто су после Другог светског рата комунисти преузели власт у Пољској.

Касније је докторирао на Харварду, у САД.

Бжежински је рано привукао пажњу политичара као стручњак за комунизам и комунистичке земље. Као саветник, служио је већ 1960-их у демократским администрацијама председника Џона Кенедија и Линдона Џонсона.

У децембру 1976, после победе на председничким изборима, Џими Картер му је понудио место у својој администрацији. Није желео да буде државни секретар, пошто је сматрао да више може да допринесе као саветник за националну безбедност у Белој кући.

Често је био у сукобу с државним секретаром Сајрусом Венсом, што је допринело утиску у јавности да Картер не може да свој спољнополитички тим држи под контролом.

Врхунац у таквој перцепцији била је талачка криза у Ирану 1979, која је указала на слабљење глобалне моћи и утицаја САД. Почетком 1980, Бжежински је постао уверен да преговори о ослобађању талаца из америчке амбасаде у Техерану не воде никуда, и почео да се залаже, уз подршку Пентагона, за војну интервенцију.

И поред Вансовог противљења, Картер се одлучио за војну акцију, која се завршила неуспехом и војним и политичким понижењем САД. То је добрим делом утицало да Ванс поднесе оставку, а касније те године да на председничким изборима Картер изгуби од Роналда Регана.

Бета – Факти