Утицај екстремистичких група на Косову је упоран. Смањен је број оних који са Косова одлазе да се придруже терористима на Блиском истоку, али знаци радикализације опстају. Због директних позива Исламске државе на извршење напада код куће, вероватнаћа од терористичких напада је већа, неки су од основних закључка истраживања које је у оквиру свог “Јавног пулса” спровео УНДП на Косову.
Главни фактори који покрећу на прикључивање радикалним групама су разочарење у рад кључних косовских власти, осећај изолације, криза идентитета и екстремистичка индоктринација, незапосленост, сиромаштво, слаб систем образовања, корупција у институцијама, недостатак организованих активности за младе, као и друштвена стигматизација конзервативних верника.
– Међу факторе који се односе на жене убрајамо обавезу удатих жена да се придруже мужевима, индоктринацију кроз незванична или верска учења преко интернета, као и радикализацију чланова породице која је умногоме резултат мањка алтернативних активности унутар Исламске верске заједнице. Један од главних закључака о утицају екстремистичке идеологије је да младићи који нису обавезно из религиозних породица, могу бити подложни таквим утицајима и изманипулисани од оних који врбују екстремним тумачењем верских текстова. За разлику од њих, старији и они са традиционалним верским знањем су мање склони индоктринацији – закључује се још у истраживању.
Радикалне групе и појединци одржавале су своје активности и у званичним и у незваничним верским објектима. У већини случајева имаме бира локално становништво или спонзори џамија, тако да Исламска верска заједница нема утицаја на њихово именовање. Студија о спречавању насилног екстремизма на Косову анализира ставове грађана о овој теми, а допуњују је закључци три фокус групе организоване јануара 2017. у Приштини, Гњилану и Ђенерал Јанковићу.
Косово има око 1,8 милиона становника, са више од 90 одсто становништва исламске вероисповести. Полиција Косова наводи да је 316 становника отишло да се бори у ратовима у Сирији. Студија УНДП из 2015. указује да је са Косова да се бори на Блиском истоку отишао да се бори највећи број људи по глави становника у Европи.
Анкете из 2012. и 2015. показивале су да друштво на Косову постаје религиозније, што је супрото у односу предратно стање. Анкета УНДП из 2014. пак указује да сваки трећи становник верује да постоји могућност да Косово постане мета терориста, а сваки седми да су повратници ратишта потенцијална претња.
Ј. Л. Петковић – Вести
