Уништавају “Телеком” и тако га припремају за будзашто продају

Након 2 године од неуспелог покушаја приватизације Телекома стање у компанији се погоршава. Подаци о пословању компаније показују озбиљне разлоге за забринутост.

Приватизацији Телекома приступило се без адекватне анализе и уз велики степен импровизације који је пратио цео процес. Потпуно нереална су била очекивања власти о вредности компаније – посебно подстакнута илузијама о томе да услед „успешног владања“ СНС са Александром Вучићем, Телеком вреди 2 до 2.5 милијарде евра, односно, да се за њега нуди много више него претходној влади.

Али стање у компанији је било још и горе него у време претходника, тако да неуспех тендера за иоле упућене није био изнанађење – на тендер су се јавили шпекулативни инвестициони фондови (није било респектабилног телекомуникационог оператора) а износи су били више него понижавајући.

Један од узрока фијаска била је и недоречена регулатива по новом Закону о приватизацији, која је омогућавала „креативност“ (како је један од аутора закона Ненад Мијаиловић дефинисао у јавној расправи) а на крају се свела на правну несигурност и арбитрарност (непрецизни услови довели су и до различитих понуда по структури). Посебан бисер је представљало и скривање коначних понуда од јавности (што се никада пре тога није десило), али, по незваничним информацијама, најбоља понуда је била нешто око милијарду евра готовине за све државне акције, што је било знатно горе од понуде коју је пре неколико година добила влада Мирка Цветковића.

Могуће је да је управо и поређење са претходном понудом било и пресудно што је тендер пропао, јер се после више пута Александар Вучић јавно „кајао“ како није имао довољно храбрости да прихвати понуду и прода Телеком, пошто би то била „права одлука“.

Две неуспеле приватизације за 4 године представаљале су велике шокове за предузеће. За то време није било значајнијих инвестиција нити развоја, а лоше стање додатно погоршава велика неизвесност и код топ менаџмента фирме али и код запослених око будуће позиције код нових власника.

Телеком се „успавао“ након пропасти приватизације

Након неуспешне приватизације, било је неопходно предузети одређене мере у компанији како би се стабилизовало њено пословање и преокренули негативни трендови.

А Влада Србије, као већински власник, морала је да одустане од повлачења дивиденде, пошто компанија нема довољно готовог новца (за исплату дивиденди Телеком се задужује кредитима) како би новац остао у компанији те послужио за развој и консолидацију. Међутим, повлачење дивиденде и за 2015. годину и за 2016. годину, које се дешава у току 2016. и ове године, показује да већински власник наставља са исцрпљивањем компаније ради пуњења буџета и форсирања приче о „суфициту“.

Последица таквог понашања је да сви организациони делови Телекома имају тенденцију пада у пословању, са изузетком мтел доо Подгорица (али је то најмањи сегмент у компанији).

Крајње поражавајуће делује податак о инвестицијама у 2016. години, које су смањене за 25% у матичном друштву, уз изузетак озбиљних инвестиција у Црној Гори. Управо офанзиван приступ у Црној гори је и довео до тога да тај компаније једини остварује озбиљан раст и исказаује велику профитабилност.

Други кључни показатељ одсуства било какве озбиљније концепције у компанији је податак да је у целој 2016. години само 268 запослених напустило компанију на основу стимулативних отпремнина (око 3% запослених), чак дупло мање него 2015. године, иако је неспорно да је вишак запослених бар 3.000 (по најконзервативнијој процени).

Финансијски показатељи су све лошији. У Мтел-у (Р Српској) – критично

Извештај о пословању Телекома Србије указује на забрињавајуће тенденције – пословни приходи компаније опадају (осим код мтел-а у ЦГ), расте задуживање компаније (последица одлуке да се повлаче дивиденде упркос недостатку ликвидних средстава).

По консолидованим извештајима за 2016. годину, компанија има 70 милиона евра мање готовине него претходне године, а нето дуговање је повећано за 74 милиона евра на 380 милиона евра, ригорозни рацио ликвидности пада са 0,8 на 0,66. Иако ситуација није добра, власник и поред тога повлачи дивиденду.

Сам ниво задужености није алармантан, нити би представљао проблем да компанија расте, али треба имати у виду да компанија пословно све лошије стоји и да јој опадају и приходи и профит.

Профитабилност компаније (ЕБИТДА) опала је само за 10 милиона евра, али ту се крије замка, пошто је трошак набавке 4Г лиценце од 4,3 милијарде динара књиговодствено евидентиран у 2015. години иако је плаћен 2016. године. Када би те ефекте урачунали а што је реалност, испоставило би се да је пад ЕБИТДА 45 милиона евра у односу на 2015. годину.

У Мтел-у (Телеком Српске) пословање је посебно критично, па је „пробијена“ уговорна клаузула коју фирма има са банкама да висина дуга према ЕБИТДА мора бити највише 3,2 (то указује да је профитабилност зависне компаније изузетно ниска). Банке су тиме стекле могућност да одједном затраже наплату целог кредита, али су у јануару ове године ове године одобриле и репрограм кредита којим је продужен грејс период отплате, и повећан коефицијент са 3,2 на 4. Тиме је продужена агонија Мтел-а, који у целој компанији најлошије послује.

Ослонац Телекома је на фиксној телефонији, али тај сегмент лагано „умире“

Фиксна телефонија је најпрофитабилнији сегмент пословања Телекома, али и проблем, пошто је у њему доминантан тренд опадања и саобраћа и прихода. Телеком је у 2016. години остварио 38,880 милијарди динара у том сегменту, док је 2015. имао је 41,369 милијарди динара прихода. Треба напоменути да су трошкови фиксне телефоније занемарљиви (централе су дигитализоване, нема нових улагања у мрежу – постављање оптике спада у мултимедијални сегмент), тако су ови приходи „златна кока“ за компанију.

Међутим, фиксна телефонија је услуга која се све мање користи. У 2016. Телеком бележи пад од 15% у односу на 2015. годину у наплаћеном саобраћају, уз пад од 6,5% у наплати месечне накнаде. Извешатаји РАТЕЛ-а показују да се и у прва 2 квартала ове године наставља пад саобраћаја у фиксној телефонији, као и миграција корисника из Телекома ка другим операторима (око 6.000 месечно у прошлој а 4.000 месечно у овој години). Податак РАТЕЛ-а да је просечни рачун само 868 динара (при томе је фиксна накнада 659 динара), указује да се фиксна телефонија све мање користи тако да је веома проблематична на дуже стазе као „ослонац“ пословања Телекома.

Телеком додуше код фиксне телефоније има један „адут“ а то је да се корисници АДСЛ услуге код других оператора „присиљавају“ да плаћају и фискну накнаду за прикључак, чак и када не користе фиксни телефон.

Мобилна телефонија је достигла свој зенит, односно, минутажа разговора де факто стагнира, СМС саобраћај драстично пада, приходи од роминга такође и постају занемарљиви, док је једино у значајнијем порасту интернет саобраћај.

Простор за развој Телеком у Србији може да оствари једино у сектору мултимедије, али је ту раст у 2016. години само 4% (компанија има већи консолидовани раст прихода због наглог скока у Црној Гори), док главна конкуренција СББ, који има доминантни положај, аквизицијом ИКОМ-а прелази 50% учешћа. Да то може бити много боље, показују показатељи мтел-а у Црној Гори, који бележи раст од 172% на тржишту мултимедија, са 11 на 30.000 претплатника (иако је тамо стартна основа била нула, без сопствене фиксне мреже са бакрним парицама, па су зато купили неколико дистрибутера).

Промене почињу по леђима запослених

Иако немамо на располагању финансијске резултате компаније за прво полугодиште ове године, можемо претпоставити да су негативне тенденције настављена. Подаци РАТЕЛ-а о паду саобраћаја у фиксној телефонији за 10% у прва 2 квартала, као и наставак миграције корисника, говоре да ће Телеком у том сегменту имати бар за 2 милијарде динара мање чисте добити.

У недостатку (а можда и услед неспособности) за креативна решења и офанзивнији развој на тржишту, у компанији је припремљена стратегија за драстично смањивање броја запослених – предвиђено је отпуштање 2.500 људи. Тај потез је оправдан, али и недовољан за осигуравање боље перспективе компаније. Финансијски ефекат тог отпуштања може бити око 40 милиона евра годишње, али то ће се осетити тек у билансима 2019. године (пошто треба исплатити не баш скромне отпремнине ове и следеће године), под условом да се релативно брзо спроведе отпуштање.

Поред тога, унутрашњом реорганизацијом, предвиђа се организационо спуштање руководећег кадра наниже. То значи, да ће руководиоци добити положај на нивоу испод, а то ће имати за последицу и драстично смањивање зарада руководећег кадра. По неким проценама, поједини руководиоци који су имали рецимо 190.000 динара, по новом ће примити 110.000 динара. Материјални ефекти ове реорганизације (у смислу смањивања зарада руководиоцима) неће бити велики, а за последицу ће имати да ће сваки иоле способнији руководилац потражити спас у запошљавању код конкуренције.

Тржиште мултимедије остаје „недостижно“ Телекому

У тренутку када је светски тренд опадања фиксне телефоније као и стагнација која прети да пређе у опадање код мобилне телефоније, највећи простор за раст Телеком може да оствари само офанзивнијим наступом на тржишту мултимедија.

Телеком има све услове да озбиљније напредује на том тржишту. Приступ сваком стану са бакарном парицом (нема никаквих нових каблова, који треба да се уводе у стан), као и веома коректни пакети услуга који интегришу читав низ услуга (интернет, фиксна, мобилна, ИП телевизија) су предности које омогућавају офанзивнији наступ на тржишту.

Само се на тржишту мултимедије Телеком суочава са доминантним положајем СББ-а и неадекватним понашањем регулаторних тела, која су, пре свега својим нечињењем, омогућили његово нагло ширење. Уз адекватну реакцију регулаторних тела (везаних за одређене, пре свега техничке услове који би кабловски оператери морали да остваре, као што су инсистирање на подземним водовима уместо ваздушних), Телеком би офанзивнијим наступом могао да увећа учешће на тржишту мултимедије са 25% на минимум 33%, пошто Телеком, поред бакарне парице у сваком домаћинству, има једну велику предност у односу на СББ, а то је могућност интеграције услуге мобилне телефоније у пакет услуга (СББ није мобилни оператор).

Међутим, изостала је не само офанзива Телекома него и акција регулатора на том тржишту. У питању је, по свему судећи, „политичка снага“ СББ-а, односно америчког капитала. Илустрација те „моћи“ је и чињеница да је СББ успео да, без икакве реакције регулатора, постави сопствени ТВ програм Н1 на 1. место у распореду канала у кабловској понуди (иако би по правилу то требало да буде резервисано за јавни сервис). Ако држава жели да има успешан Телеком, треба да омогући и равноправне услове на тржишту, како би сузбила монополистичко понашање СББ-а.

Неколико фактора кумулативно доприноси пропадању Телекома

Први велики пропуст учинила је Влада Србије, као већински власник, када је након пропасти тендера наставила са политиком повлачења дивиденди, иако компанија нема потребну ликвидност. Осим угрожавања ликвидности, тиме се Телекому и даје погрешан сигнал да настави да „вегетира“ јер одлука о повлачењу дивинденди повлачи и одустајање од озбиљнијих инвестиција.

Друга грешка је одсуство радикалнијих промена у компанији. Изгледа да су изузетно лоши пословни резултати у првом полугодишту упалили аларм, па је руководство брже боље припремило план за „реорганизацију“ праћену отпуштањем 2.500 запослених.

Трећа кључна грешка је одсуство офанзивне политике развоја нових технологија и ширења у подручју мултимедије. Уз „дремање“ регулативних тела, Телеком остаје у другој лиги, док се СББу одобрава даље ширење куповином ИКОМ-а. Поставља се и питање зашто Телеком није купио ИКОМ? Не би нас изненадило ни да СББ прошири своје услуге и на тржиште мобилне телефоније аквизицијом неког оператера или на неки други начин (ту већ постоји одређен пословни однос са Теленором) и тиме „закуца“ и једину преосталу предност Телекома у пакетима услуга.

Све наведене околности указују да је потребна енергична акција државе, као и менаџмента компаније, која не сме да се заустави само на отпуштању вишкова могућност. У супротном, урушавање Телекома ће се убрзати, па не би чудило да и за мање од 5 година Телеком престане да буде профитабилна компанија.

И на крају, не треба заборавити да се и даље „блокира“ трговина акцијама на берзи, пошто руководство Телекома намерно избегава законску обавезу да, као јавно друштво, донесе потребне акте и достави их берзи ради листирања компаније. Тиме се практично „секвестрира“ 22% акција које су у власништву скоро свих грађана, пошто им је онемогућено легално трговање. Тиме се само стављају проблеми под тепих, а трговина акцијама би показала како тржиште вреднује и оцењује пословање Телекома и тиме спречили даље замајавање јавности са успешним пословањем од стране садашњег руководства.

Богдан Петровић

озонпресс.нет / Извор: Нова економија