Србији недостаје радна снага у грађевинарству, али то тешко да има везе са смањењем незапослености о којој је јуче говорио председник државе Александар Вучић, гостујући на једној телевизији.
То што је ових дана, како је рекао Вучић, на градилиштима по Србији слушао енглески, а не српски језик, јер на њима раде Албанци из Македоније и грађани Републике Српске последица је лоше приватизације и накарадне политике уништене грађевинске индустрије, тврде саговорници Данаса.
Уништавање грађевинске индустрије у нашој земљи, како каже потпредседник Грађевинске коморе Србије Горан Родић, траје најмање последњих 15 година.
– Сада ничу фирме које имају посла до годину, највише годину и по дана, људи одлазе напоље, нико неће остати овде да ради и наравно да ће онда доводити раднике са стране које ће морати да плате више него наше. Све ће се то одразити на посао, јер узимају се лоши радници и доћи ћемо до тога да на крају неће имати ко да нам одржава инфраструктуру – истиче Родић за Данас.
Проблем је, како каже, што су све велике грађевинске фирме уништене лошим приватизацијама, а домаће фирме нису добијале шансу за велике послове и нису могле да се квалификују за послове у иностранству.
– Само у Београду је у време када су постојали грађевински гиганти попут Комграпа, било неких 70.000 грађевинских радника, сада смо десетковани. Фирме су упропастили накарадном политиком и недомаћинским односом према грађевинској индустрији која је могла да уз пољопривреду буде носилац развоја – напомиње наш саговорник.
Ако желимо да спасимо оно што је остало од ове индустрије, каже Родић, држава мора да слуша еснаф.
– Мора да постоји министарство само за грађевинарство које би слушајући еснаф припремило стратегију развоја, треба да се школовање прилагоди потреби струке. Овако бахат и охол однос према грађевинарству довешће до тога да не постојимо – напомиње Родић. Он напомиње како посла свуда у свету има и да ће га бити и да због тога треба домаћим фирмама давати послове у Србији, не би ли стекли референце и могли да конкуришу за велике послове у иностранству.
Председник Самосталног синдиката грађевинарства Саша Торлаковић тврди да је још пре пет година упозоравао да ћемо доћи у ситуацију да останемо без грађевинских радника, али и да није веровао да ће то тако брзо да се деси.
– Али десило се, добар део старијих радника отишао је у пензију, а оно нешто млађих радника отишло је трбухом за крухом. Све због тога што су радници мало плаћени. И док су послодавци профите повећавали по шест или седам пута радницима су плате остајале исте – напомиње Торлаковић.
Како каже, можда не би тако било да је потписан грански колективни уговор јер се тада не би дешавало да радници имају плате испод републичког просека или што се често дешава да им се уплаћује минималац а да остатак примају на руке.
Торлаковић сматра да смо озбиљно закаснили са обнављањем грађевинске индустрије и да је велики проблем и то што су нестале грађевинске школе, односно смерови који производе квалитетне раднике. Тачан број грађевинских радника у Србији се не зна, али, како каже Торлаковић, податак званичне статистике да их је више од 115.000 у Србији нема везе са реалношћу.
– Све ово што се нама дешава већ се десило Румунима и Пољацима. И они су упошљавали раднике са стране јер су њихови отишли на запад. Тако је сада у региону, Хрватска нема довољно радника, ни Словенија, сада ни ми. Не знам где ћемо убудуће налазити раднике ако не решимо проблем – каже Торлаковић.
„Недостаје нам занатска елита“
Потпредседник Грађевинске коморе Горан Родић каже да нам тренутно највише недостаје занатска елита и то, пре свега, због тога што више не постоје школе које обучавају ученике за те занате.
– Фале нам све врсте грађевинских радника, али највише та занатска елита, то вам је оно кад уђете у стан па мајстори који се баве завршним радовима. Све је мање квалитетних мајстора, и то мало што их има одлазе јер су тражени по свету – истиче Родић.
Љ. Буквић, Данас.рс
