На Нишком универзитету од 2012. до 2016. године нострификовано је најмање 200 диплома Албанаца стечених на факултетима у Албанији, Македонији и на Косову и Метохији, и то без одговарајућих провера њихове веродостојности.
Ово масовно озакоњење високошколског звања, стеченог чак и на факултетима који имају сумњиве референце, везује се за мандат актуелног ректора Драгана Антића, за кога група професора у писму упућеном Министарству просвете тврди да је неке од њих издавао, супротно српским законима. Због тога траже да држава преиспита да ли је било злоупотреба у овом поступку, тим пре што у многим случајевима нису уважени захтеви чланова комисија за нострификацију о полагању додатних испита који су карактерисични за српски образовни програм.
Поред тога, они траже и да се утврди да ли је неко због личне користи жртвовао углед Универзитета који је постао Мека за масовно признавање диплома са албанског говорног подручја. Алиби за овакву сумњу налазе у чињеници да на осталим универзитетима у Србији није забележена оваква пракса, бланко верификовања диплома из Албаније, Македоније и са КиМ. Зато су они Министарству просвете доставили имена свих оних чије су дипломе верификоване на Универзитету у Нишу од краја 2012. до 2016. године и затражили да се свака од њих преиспита.
– Њихови власници стекли су право да се запосле у државним органима и установама Србије. Зато тражимо да Министарство просвете пошаље своју инспекцију јер је јавна тајна да је нострификација диплома Албанаца постала уносан бизнис на Универзитету у Нишу. У финансијском плану она је значајна ставка за финансирање ректората, али постоје индиције да неки челници Универзитета од ње имају и личну корист. Ова пракса је заживела под диригентском палицом актуелног ректора Драгана Антића, који је основ за њену масовну примену нашао наводно у Бриселском споразуму. Међутим, треба да се зна да се тамо дефинише само начин озакоњења диплома са подручја Косова и Метохије, а не и са подручја Албаније и Македоније. Међутим, дипломе које су нострификоване Албанцима који су факултете завршили у јужној српској покрајини су знатно мање него оне из Македоније и Албаније, што додатно подстиче сумње да се ради о поступцима који су супротни српском образовном систему – тврди група професора.
Они додају да је због тога све већи отпор професора да буду у комисији за нострификацију диплома.
– Многи су окренули леђа ректору и не желе да учествују у овој лакрдији којом се стављају потписи на дипломе које апсолутно не одговарају српском образовном систему. Они инсистирају да кандидати морају да полажу и додатне испите који су неопходни по српским законима за одређене струке. Међутим, те њихове захтеве, на предлог ректора Антића, Сенат Универзитета углавном одбија. Ипак, има професора попут Јадранке Ђуровић Тодоровић, декана Економског, која није желела да гласа ни за једно озакоњење диплома Албанаца – кажу потписници писма упућеног Министарству просвете.
Ректорат: Све је по закону
Из Ректората Нишког универзитета не негирају да су нострификовали дипломе Албанцима који су факултете завршили у Македонији, Албанији или на Косову и Метохији, али тврде да је све урађено по закону.
– Од 2012. године до данас било је више од 40 захтева за признавање високошколских исправа стечених на Косову и Метохији. Поступак признавања окончан је у 30 случајева, а регулисан је уредбама о посебном начину признавања високошколских исправа и вредновања студијских програма Универзитета са територије Аутономне Покрајине Косово и Метохија из 2012. и 2014. године. Поступали смо у складу са њима и нострификовали дипломе са факултета који су имали сертификат Европске асоцијације Универзитета. Када је реч о признавању високошколских исправа стечених из Републике Македоније, њих је било више од 100 од 2012. године до данас, а из Републике Албаније признато је око 20 – кажу у ректорату Универзитета у Нишу
Блиц.рс
