Друштво новинара Косова и Метохије (ДНКиМ) и Удружење новинара Србије (УНС) подржавају рад Саветодавне комисије за људска права Уједињених нација у Приштини и траже од УНМИК-а, ЕУЛЕКС-а и приштинских институција да поступе по препорукама Комисије и спроведу истраге о убијеним и несталим, кривце казне и дају правичну надокнаду породицама жртава.
“Показало се да за киднаповања и убиства новинара није спроведена чак ни минимална истрага, а сведоци и потенцијални починиоци никада нису саслушани
Саопштење вам преносимо у целости.
“ДНКиМ и УНС скрећу пажњу да су јасно установљени пропусти у полицијском и правосудном раду УНМИК-а и драстична кршења Европске конвенције о људским правима и у случајевима несталих и убијених новинара.
Показало се да за киднаповања и убиства није спроведена чак ни минимална истрага, а у случајевима где су постојали сведоци и указано на потенцијалне починиоце нико од њих никада није саслушан.
ДНКиМ и УНС позивају Специјалног представника генералног секретара УН да јавно саопшти шта је урадио по објављивању оваквих закључака Комисије.
Међународне полицијске снаге и правосуђе поседовали су евиденцију о киднаповању дописника “Политике” и “Јединства” Љубомира Кнежевића, радника РТС-а у Приштини Мила Буљевића, новинара српске редакције Радио-телевизије Косова Маријана Мелонашија, али ништа нису предузели како би се сазнала њихова судбина.
Комисија је у случају киднаповања Кнежевића 6. маја 1999. у Вучитрну, навела да је посебно забрињавајуће да се у полицијској документацији помињу два могућа починиоца и указује на још деветоро осумњичених, али да полиција није ни покушала да те особе испита.
Буљевића су према сведочењу очевидаца 25. јуна 1999. године у Приштини киднаповали људи у униформама ОВК, док се за киднаповање Маријана Мелонашија наводе два датума 6. односно 9. септембар 2000. године и да се полиција први пут заинтересовала за тај злочин 2005. године када је само унела податке у своју базу и затворила случај. Комисија истиче да полиција није посетила Мелонашијев дом у Приштини нити отишла на његово радно место РТК, испред ког је киднапован. Истрага је изостала упркос вероватноћи, наводи Комисија, да се ради о „политички мотивисаном насиљу“.
На резултате истраге о истрази коју ради Комисија чека се у случају убиства Александра Симовића, новинара и преводиоца који је нестао 21. августа 1999. године у Приштини и чији је део посмртних остатака пронађен у селу Обриње код Глоговца.
ДНКиМ и УНС позивају Комисију да, иако је рок за жалбе истекао, посебан напор уложе и детаљно истраже кршење људских права поступањем полиције и правосуђа на Косову у случају нестанка новинара Радио Приштине Ранка Перенића и Ђура Славуја 21. августа 1998. године и убиства фоторепортера Момира Стокуће 21. септембра 1999. године.
Комисија препоручује УНМИК-у да од ЕУЛЕКС-а и других надлежних органа на Косову тражи да се кривичне истраге спроведу, починиоци процесуирају, јавно призна одговорност УНМИК-а за неефикасност истрага, извини породицама и да им се исплати правична надокнада за причињену патњу и душевну бол.
ДНКиМ и УНС сматрају да је потребно да се о пропустима УНМИК-а и укупним налазима Комисије говори и у Савету безбедности Уједињених нација”.
Вестионлине
