Приватизацијом шест пољопривредних предузећа у Војводини купци су се домогли земљишта које су или превели на своје име или га користе и држави не плаћају закуп иако је реч о државном власништву, тврде у антикорупционим телима.
Реч је о предузећима „Милетић“, „Змајево“, „Маглић“, „Фекетић“, „Војводина“ и „Гаково“, а с обзиром на то да годишњи закуп по хектару кошта од 100 до 500 евра, те да су ова предузећа са 9.000 хектара државног земљишта приватизована пре седам година, држава је закинута за око 16 милиона евра.
Међутим, по истом моделу по којем је Борисав Лилић из Оџака купио „Ратково“, отишла су и остала предузећа – нови власник је по исплати последње рате, државно или задружно земљиште тог пољопривредног добра превео на своје име, да би га потом препродао. Друга варијанта је да нови власник користи земљу, а држави не плаћа закуп.
– Само у случају „Гакова“, нови власник је од 6.000 хектара у државном власништву присвојио више од пола. Већина купаца у Војводини не плаћа закуп држави за предузећа уз која су добили и земљу на коришћење – тврди Ненад Илић из Удружења за борбу против корупције „Обруч“ из Оџака. Он каже да је Лилић поред „Раткова“, које је продао „Жито Осијеку“, продао ирском фонду и пољопривредна добра „Милетић“ из Српског Милетића и „Маглић“ из Бачког Брестовца, која имају око 3.300 хектара државне земље.
Да купци државну земљу преводе на своје име установио је и Савет за борбу против корупције. Они се позивају на допис Министарства пољопривреде у којем се наводи да је око 2.000 хектара земљишта у оквиру предузећа „Ратково“ могло само да се користи, али не и да се у катастру преведе у приватну својину. Министарство пољопривреде није одговорило на наше питање какав је имовинско-правни статус ових предузећа, да ли су нови власници превели земљиште на себе и да ли плаћају закуп.
Агенција за приватизацију саопштила је да је при продаји пољопривредних добара и даље у државном власништву остало земљиште које су та добра користила. Реагујући на извештај Савета за борбу против корупције, Агенција наводи да није надлежна да учествује у утврђивању пољопривредног земљишта у приватизацији, нити да изузима делове имовине из капитала предузећа приликом продаје.
[quote]
Уз предузеће и земља
Предраг Матијевић, један од највећих земљопоседника у Србији са 17.000 хектара у власништву, каже да је у предузећима која је он куповао кроз приватизацију било јасно разграничено друштвено и државно власништво. „Пољопривредна добра која смо куповали имала су у свом власништву и пољопривредно земљиште. За оно које се води као државно, ми лицитирамо и добијамо га на коришћење на једну до три године ако понудимо највећу цену. У зависности од општине, цене закупа на годину дана су од 100 до 500 евра по хектару“, каже Матијевић за „Блиц“.
[/quote]
Блиц
