Србија је урадила заиста невероватну ствар када је у питању дипломатија, у само 20 дана потпуно је преокренула своју спољну политику и са неколико потписаних споразума блокирала на списку пријатеља своју дојучерашњу браћу Владимира Путина, Александра Лукашенка и Си Ђипинга.
Дугогоодишња идила
Пре само месец дана имали смо готово идиличну ситуацију са три главна пријатеља – Русијом, Кином и Белорусијом. Обострана подршка била је јака, као и “гвоздено пријатељство”, синтагма коју председник Србије Александар Вучић најрађе користи описујући односе са поменуте три земље.
Тако је бранећи интересе “брата Си Ђипинга”, средином јула, званични Београд потписао декларацију којом се кршење људских и мањинских права над Ујгурима и кинеској провинцији Синђијанг
дефинише као “борба против тероризма и екстремизма”.
Иако је у питању нешто сасвим супротно, кинеске власти над Ујгурима спроводе прави терор масовним притварањем ових људи у такозване “кампове за политичко преваспитавање”. Европска унија се бунила против одлуке Србије да подржи насилничко понашање свог старијег брата, међутим, ми за то ни пет пара нисмо давали. Штавише, купили смо од Кинеза камере за препознавање лица – управо ону технологију која се користи у процесу преваспитавања Ујгура.
О пријатељству са Русијом не треба пуно говорити, а што се Белорусије тиче, ова земља је од првог дана актуелне власти у Србији, дакле од 2012. године, Александра Лукашенка уврстила у свето тројство, заједно са Путином и Ђипингом. Треба ли подсетити да је 2013. године, у време док су на снази биле санкције Србије против Белорусије због кршења међународног и хуманитарног права, тадашњи председник Томислав Николић доделио орден Лукашенку за заслуге у развијању и учвршћивању мирољубиве сарадње и пријатељских односа.
Односи српских и белоруских званичника постали су све интензивнији, од Белорусије набављамо оружје, у децембру прошле године Лукашенко је био у Србији, а Вучић је тада рекао:
“Никада се није десило, од кад је Александар Лукашенко на челу Белорусије, да било када та земља гласа против Србије. И зато тражим поштовање грађана Србије према Белорусији. Прошли смо кроз много тешких дана и година, а Белорусија је увек била уз нас, на сваком месту у свету, у сваком тренутку”.
Отписивање једног по једног
Била је и Србија уз Лукашенка. Све до пре 15 дана, када је потписала декларацију Европске уније у вези са недавно одржаним председничким изборима у Белорусији, у којој је практично речено да они нису били ни фер ни слободни. Додуше, декларацију смо потписали испод жита… Српска јавност то је сазнала на Твитеру, где је вест објавио амбасадор ЕУ у Србији Сем Фабрици.
И ту су негде кола кренула низбрдо…
Готово одмах после забадања ножа у леђа Лукашенку, Александар Вучић са својом делегацијом одлази 3. септембра у Вашингтон. Дан касније, за Трампово пенкало, поруку на папирићу и кључ од Беле куће мењао је брата Сија, али и брата Путина.
Да ли је писао Трамповом оловком или не, то сада није ни битно, јер у Белој кући потписан споразум који у неколико тачака озбиљно гађа у дојушерашње нераскидиво пријатељство. Као дланом о длан, Вучић је решио да протера из Србије кинески Хуавеј и њихове 5Г антене, а у трептају ока потписао је и план о диверсификацији гаса и план за изградњу пруге Драч – Приштина – Ниш – Софија – Бургас, што јесте начин да Америка себи обезбеди брзу комуникацију војске дуж јадранске границе и тако приђе ближе граници са Русијом. То неће одговарати ни Кинезима, али ни Немцима и уопште Европској унији.
Завршни ударац Србија је задала јуче када је само 24 сата пред почетак војних вежби Словенско братство, које сваке године организује са Русијом и Белорусијом, повукла своју војску која се у Минску налази више од месец дана. Наводно, под притиском Европске уније која је, како тврди министар одбране Александар Вулин, запретила санкцијама због неусаглашавања са спољнополитичким декларацијама са ЕУ.
Пумпање процената
То можда не би било толико изненађење да Србија није имала веом анизак ниво усаглашености са спољнополитичким деклерацијама ЕУ, из године у годину. Тако је у првој половини 2020. године она ускладила само 48 одсто декларација ЕУ, према ИСАЦ фонду, док је 2019. године стопа усклађености српске спољне политике са Европом износила 57 одсто.
Нова.рс
