Протест фриленсера је завршен договором с Владом Србије. Власт није усвојила ниједан битан захтев фриленсера, али јесте све њиховог представника Мирана Погачара. Радници на интернету мораће да ретроактивно плаћају порез, а Погачар ће наставити да се професионално бави продајом интереса разних политичких, студентских, грађанских или цеховских удружења. Успешним манипулацијама, које су довеле до гашења протеста и испуњења намера власти, Погачар је стао у ред провокатора, који режим Александра Вучића успешно користи за своје манипулације.
П. Поповић
Власт је пристала да минимално коригује законске прописе о опорезивању радника на интернету. Фриленсери морају да плате порез за пет протеклих година, а биће им уписан радни стаж сразмерно уплаћеним доприносима. Повећање пореских намета биће одложено до 1. јануара 2022. године, када ће Народна скупштина усвојити измене и допуне два закона којима ће се дефинисати будући статус радника на интернету.
На такве услове је пристао Миран Погачар, председник Удружења радника на интернету. Чланови тог удружења, као и остали фриленсери, договор с Владом Србије оцењују као капитулацију. За издају њихових интереса оптужују Погачара, за кога тврде да је преотео протесте и продао их режиму Александра Вучића.
И док су трајали преговори и протести, многи фриленсери су упозоравали на Погачара. У објавама на друштвеним мрежама су тврдили да се он наметнуо као лидер радника на интернету иако има подршку „мале, али изузетно гласне групе”. Заступљеност у медијима, једнако режимским као и тзв. независним, омогућила му је да прикрије улогу провокатора и створи утисак борца за угрожена права фриленсера.
На свом радном месту, на интернету, фриленсери деле флајере у којима описују детаље из Погачареве биографије и каријере: „Моје име је Миран, али ме (бивши) пријатељи зову Мирођија, зато што сам у свакој чорби. А, чега се неко стиди, тиме се ја поносим. Имам неколико невладиних организација. Оне се зову „невладиним” зато што су подржане од наше владе, а и влада нама наклоњених земаља. Оне служе да се подржавају међусобно на друштвеним мрежама и да делује да ме има више него што ме заправо има.
Ту су: Удружење радника на интернету, Здружена акција за кров над главом, Студентски покрет Нови Сад, Еколошки фронт Нови Сад… Свака сличност моје интернетске студентске комунистичке хомосексуалистичке песнице са отпорашком песницом је случајна, као и моја са Срђом Поповићем.
Осим што подржавам сам себе, подржавају ме и следеће организације: ЦK13, Аутономија, Kосово 20, Еуропеан Унион Kосово, НЕД, Роцкефеллер Бротхерс Фунд, УС Ембассy Сербиа, Влада Републике Србије и, наравно, Сорошева Опен Социетy Фоундатион. Ја сам одржао протест у Новом Саду на дан градске славе Ђурђиц и викао за епископом бачким Иринејем да је лопов. Аутобусима сам, бесплатно, довозио фриленсере широм Србије на протесте у Београду. Угасио сам многе патриотске протесте. Угасићу и Генерални штрајк.”
– Погачар није само вођа фриленсера. Њему је професионално занимање преузимање и гушење протеста трошењем енергије на бесмислене шетње. Иза њега стоје многа удружења која финансирају организације из Немачке, Сједињених Америчких Држава и Србије, али су сва под Сорошевим патронатом. Погачар је у Новом Саду 2017. године угушио протест „Против диктатуре”, а то је радио и у јулу прошле године, кад је протестне шетње усмерио у неке забите улице, па тамо терао људе да седе, скачу и вичу разноразне срамне глупости против Србије и српског народа, као и да нападају протестанте који су носили српске заставе и пароле писане ћирилицом. По тој линији поделио је и фриленсере.
У почетку протеста, фриленсери су се одмах поделили на две фракције. Прва, која је истицала српске националне симболе, није била подобна, проглашена је за Вучићеву. Друга, с Погачаром на челу, прихваћена је као независна, њу су промовисали независни медији, исти они који сад хвале договор с Владом Србије, који је катастрофалан по 95 одсто радника на интернету – тврди један од огорчених фриленсера.
Већина радника на интернету је месецима понављала да „никад неће пристати на дужничко ропство” у које ће упасти уколико се усвоје измене Закона о порезу на доходак грађана. По том предлогу, фриленсери морају да плате и здравствено осигурање за прошлих пет година, иако га нису користили. Порез ће морати да плате сви који су зарађивали више од 32.000 динара месечно, а од следеће године неопорезиви део биће смањен на само 18.000 динара. Уз текуће пореске обавезе, фриленсери ће морати да отплаћују и рате из репрограма старог дуга. У пракси, то значи да ће онај ко зарађује 1000 евра месечно морати да укупно плати 500 евра на име новог и старог пореза.
На те услове је, у име свих радника на интернету, пристао Миран Погачар. Влада Србије је решила проблем и институционализовала пљачку фриленсера. До тога би дошла много теже да није било Погачара.
Познаници Мирана Погачара тврде да је, уз помоћ маме, која је била одборник с листе Демократске странке у једној општини код Новог Сада, као апсолвент на Филозофском факултету, добио посао наставника енглеског језика у основној школи. Kад је ДС пала с власти, остао је без запослења, па се ангажовао у невладином сектору. Његове активности финансиране су из сорошевских фондова, који промовишу левичарске и анационалне идеје и покрете. Погачар се, тврде упућени, припрема да са својом групом следбеника око Удружења радника на интернету формира политичку странку или покрет по угледу на Иницијативу „Не давимо Београд”.
Из тог миљеа регрутована је и Јелена Анасоновић, која је у јесен 2018. године предводила протесте покренуте после пребијања Борка Стефановића у Kрушевцу. После 13. протестне шетње, кад се видео значајан раст броја грађана који су демонстрирали против насиља Вучићевог режима, Анасоновић је регистровала удружење „Један од пет милиона”, најурила је „првоборце” Бранислава Трифуновића и Николу Kоју и преузела контролу. По њеној команди нису дозвољене српске заставе и транспаренти с патриотским паролама, као ни страначка обележја.
– Протест је грађански и политички, али није страначки. Неки од циљева су борба против свих облика фашизма, слобода медија, систем ефикасне контроле власти и остало. Протести су усмерени против насилничког понашања власти и еклатантног повећања насиља као механизма којим се власт, користећи државну апаратуру, служи – рекла је Анасоновић.
Својим потезима, успела је да амортизује незадовољство грађана, па су се протести угасили у већини градова Србије, на крају и у Београду. За пропаст је оптужила лидере странака из Савеза за Србију, пре свих Драгана Ђиласа. Према њеном сведочењу, Савез за Србију је хтео да протест искористи за своје политичке циљеве, као да има нешто спорно у томе, с обзиром да је заједнички циљ обарање диктатуре. Међутим, за разлику од опозиције и грађана, Јелена Анасоновић је протест усмеравала ка циљу који су зацртали њени ментори из америчке амбасаде. Поступајући по налозима и сугестијама Вирџиније Волчек, трећег секретара у амбасади, Анасоновић је успешно каналисала акције у складу с америчком стратегијом, која се сводила на то да се протестима Вучић упозори на оно што може да га снађе, али не и да се угрози његова владавина. Тај циљ је остварен.
Јелена Анасоновић је стала на страну у време блокаде Ректората Универзитета у Београду, кад је група студената инсистирала да се утврди истина о докторату министра Синише Малог. Блокада је довела до тога да ректорка Иванка Поповић и остали професори коначно прихвате чињенице и докторат прогласе плагијатом.
Ипак, Анасоновићки то, из непознатих разлога, није одговарало, па је демонстративно напустила удружење „Један од пет милиона”, чији је званични оснивач. Није стала на томе, него је једног од предводника студентског протеста оптужила да јој је украо мобилни телефон. Чак и њене најближе сараднице су у полицији сведочиле да је Анасоновићка сама оставила телефон, а касније није хтела да дође по њега. И тај трик је послужио режимским медијима да компромитују студенте и остале грађане који су учествовали у протестима.
Попут Погачара и Анасоновићке, Александар Вучић успешно употребљава и остале провокаторе у својим политичким сплеткама. На председничким изборима 2017. године искористио је Луку Максимовића, који је одиграо улогу Белог Прелетачевића и освојио 344.498 гласова. Максимовићева кампања, у коју су се укључили многи наивни опозиционари, испунила је основни циљ – смањила је број гласова главном конкуренту Саши Јанковићу, па зато није дошло до друго изборног круга, који би се претворио у референдум против Вучића.
У политичким преварама, у интересу Александра Вучића, данас учествују представници многих странака и покрета свих оријентација. Улогу опозиционара левичарске провинијенције играју Ненад Чанак, Чедомир Јовановић, Александар Оленик и слични. С друге, десне стране политичке сцене налазе се Милица Ђурђевић, Миша Вацић, Милош Јовановић, Павле Бихали…
Међу употребљивим провокаторима налазе се и бројне јавне личности, интелектуалци, глумци, адвокати, новинари… Лажно се представљају као противници диктатуре, а, за солидну апанажу, одрађују прљав посао у корист Вучића, а на штету грађана. Они су гори од чланова Председништва СНС-а и министара у напредњачкој Влади. Зато заслужују места у врху листе за кажњавање и лустрацију.
Magazin-tabloid.com
