У Србији постоји опасност од различитих секти које растачу ткиво народа. На ово је недавно упозорио сектолог Слађан Мијаљевић, који тиме објашњава и готово свакодневне притиске на Србију из разних центара моћи. Мотив је да се поред православне, католичке, протестантске и јеврејске цркве као верске организације признају и екстремне заједнице, односно секте, чиме би се разбило јединство народа.
– Када погледате шта се на овом поднебљу десило у последњих 30 година, јасно вам је да је то све било у служби одређених центара моћи. Они путем својих дипломатских представништава врше страховит притисак на људе који воде српску државу. Ти притисци долазе из америчке, немачке, француске и британске амбасаде – каже Мијаљевић за медије.
Јеховини сведоци најбогатији
Већ деценијама се у Србији поставља питање рада секти, али се до сада системски нико није бавио овим проблемом. Повремена упозорења СПЦ и других верских заједница на ове опасности нису допринела да се овом проблему приступи на озбиљан начин.
С времена на време се појави информација о ритуалном самоубиству под утицајем појединих секти, али упркос протестима после таквих догађаја, мало шта се уради на нивоу државе да би се то спречило.
Полицији везане руке
Статистички подаци у Србији о сектама које води неко министарство или секретаријат не постоје. С времена на време поједине секте организују предавања или направе скандал. То забележи полиција, као и чланове тих секти, али све остаје на томе. Према незваничним информацијама, у Србији делује око 60 секти, од којих је 17 уписано у регистар верских група. Регистроване секте окупљају око 20.000 грађана Србије, а остале још неколико десетина хиљада људи.
Најпознатије секте у Србији су сатанистичка, Харе Кришна, Шри Чинмој, Сајентолози… По имовини су рекордери Јеховини сведоци, који само у Србији имају у власништву више од 70 објеката. За најопаснију се сматра сатанистичка секта Црна ружа.
Оно што је опасност у активностима секти, како тврди Мијаљевић, јесте да њихово деловање узрокује пропадање породице, затим друштва и онда целе државе.
– Секте су четврти ниво поробљавања одређеног народа и државе. Прво крену политички, затим економски, онда војни и на крају духовно – изјавио је овај стручњак за секте.
Гори од сатаниста
Према речима Мијаљевића, велика је заблуда да су сатанистичке секте, односно ђаволољупци, најопаснији.
– У сатанистичким сектама се просечно остаје по неколико месеци. Али шта ћемо са, рецимо, Јеховиним сведоцима који одбијају да приме трансфузију крви. Знате ли колико је људи у Србији у последњих 30 година умрло зато што су одбили да приме трансфузију крви? То су много опасније ствари – објашњава Мијаљевић.
За сада не постоје званични подаци о томе колико секти делује у Србији, јер нико из државе не жели да обави тај посао. Тако је 2010. године десетак секти признато за званичне верске организације, иако никада нису испуњавале услове по закону.
– То је учињено под притиском различитих дипломата. Познато је колико се амерички амбасадор Мајкл Полт залагао да мормони постану верска заједница – објашњава Мијаљевић.
Деца најлакше жртве
Главне мете секташа у Србији су најосетљивије друштвене групе, са компликованим животним проблемима. Често су најмлађи мете секташа. Поруке тих ловаца на душе су се најинтензивније шириле деведесетих година прошлог века, али су и даље присутне.
Како каже адвокат Мирослав Васић, сарадник Центра за антрополошке студије који се бави проблемом секти, не постоји одређен тип људи које врбују.
Лажни хуманитарци
Све секте у Србији и свету делимично прикривају своје акције научним и хуманитарним радом или медијским деловањем. Један од главних начина да се замаскира деловање секти, тврде стручњаци, јесте рад кроз невладине организације.
– Да не причамо о њиховим трговинским ланцима. На пример, мултилевел маркетингу, односно трговини од врата до врата. Једна секта се чак крила иза огласа за бесплатно учење енглеског језика. Све начине користе да би заврбовали нове чланове за њихове циљеве – додаје Мијаљевић.
– Жртве су разнолике. Ту су људи и слабијег и високог образовања, врло сиромашни, али и имућни. Свако од њих има неки проблем. И свако има своју причу. Кључан је тај тренутак слабости, када прилазе таквим групама јер им нуде решење које на први поглед изгледа примамљиво – говори Васић.
Како се изборити са сектама, питање је које ни много веће државе нису решиле. Према Мијаљевићевим речима, у Србији се на томе уопште не ради, чак насупрот.
– Сваки покушаји добронамерних људи на важним државним функцијама, чак и у МУП-у, да направе одељење против секти са макар два-три запослена, увек су спречавани и никад није добијена дозвола. Разлог је у томе што је рад секти у служби новог светског поретка. Оне једноставно поробљавају свет и то је њихов циљ – категоричан је Мијаљевић.
Вести
