Могло би се десити да врло брзо 3.000 радника војвођанског хемијског комплекса, или већина њих, остане без посла.
Укупан цех који ће порески обвезници платити за покривање губитака панчевачке Азотаре и Петрохемије те кикиндског Метанолско-сирћетног комплекса (МСК) порастао је на преко 770 милиона евра, према подацима Агенције за привредне регистре. Ипак, упркос огромним давањима државе – уместо којих је, рецимо, могло да буде изграђено 15 мостова попут новог Жежељевог – три велике фабрике војвођанског хемијског комплекса и даље послују очајно и питање је да ли ће моћи да наставе са радом или ће бити угашене, и то у врло кратком року.
Три предузећа представљају велику опасност за стабилност државног буџета, због чега је Међународни монетарни фонд у споразуму о новом аранжману потписаним са Владом Србије инсистирао да држава треба да престане да их финансира, односно да треба их приватизује. Уколико до тога не дође, наставак пословања ових предузећа биће веома неизвестан. Каква судбина би могла да их очекује показује пример Азотаре у којој је већ најављен стечај, при чему ће сва радна места бити затворена а запослени ће добити отпремнине. Ових дана неуспешно је окончан и поновљени тендер за МСК, јер се није јавио нити један заинтересовани инвеститор. Тендер за Петрохемију је најављен за септембар а ни ту ништа не најављује позитиван исход. Стога би се могло десити да врло брзо 3.000 радника војвођанског хемијског комплекса, или већина њих, остане без посла.
“Те фирме су сада на жалост толико пропале да нико више неће да их купи, а вештачко одржавање у животу кошта много. Питање је да ли ће с тим даље наставити из политичких разлога”, каже у разговору за ВОИЦЕ главни уредник НИН-а Милан Ћулибрк.
“Изгледа да ипак неће, и то због ММФ-а, јер је скидање тих фирми са државне помоћи последњи преостали задатак Владе”, додаје.
Држава је током година на разне начине финансирала пословање ових предузећа: путем директних субвенција, кредита из државних фондова, опраштањем дугова према себи и према другим државним предузећима, пре свега Србијагасу… Тако је практично немогуће ући у траг колико је новца упумпала у три губиташа. Ипак, јасно је да ће укупан губитак који су направили на крају бити плаћен из буџета, односно цех ће сносити грађани.
Према финансијским извештајима објављеним на сајту Агенције за привредне регистре, укупан губитак Азотаре током година нарастао је на 43,3 милијарде динара, односно на 367 милиона евра, Петрохемија је изгубила 39,7 милијарди, односно 337 милиона евра, а МСК 8,5 милијарди, то јест 72 милиона. Све заједно, три фирме су изгубиле 91,5 милијарду динара, односно 776 милиона евра.
Да би било јасно о коликом се губитку ради, изградња новог Жежељевог моста плаћена је 50 милиона евра, а изградња и опремање нове зграде Института у Сремској Каменици, такозване “Каменице 2”, 30 милиона. Другим речима, да нису плаћали одржавање три фабрике у животу, порески обвезници у Србији су могли да добију 15 нових мостова попут Жежељевог или 25 модерних клиника.
Ћулибрк оцењује да је то рађено из политичких разлога, да би се показало како је Влада способна да решава проблеме, а гашење 3.000 радних места би свакако било непопуларно. Сада се то, додаје, враћа као бумеранг.
“Сећам се када је тадашњи премијер Александар Вучић, након што је Влада из буџета Метанолско-сирћетном комплексу дала 600 милиона динара да поново покрене производњу, изјавио да је МСК наша будућност и да ће се инвестиција вишеструко вратити. Испоставило се да је та фабрика док није радила губила годишње осам милиона евра, а кад је почела да ради за три године је направила губитак од 50 милиона евра, дакле два пута више”, наводи Ћулибрк (на слици испод).
Консултант за страна улагања Милан Ковачевић каже да да држава нема довољно знања да процени да ли такве фабрике могу опстати.
“Без икакве процене се улази у њихово спасавање, буквално наглавачке, без обзира колику цену то има и да ли то успорава целу привреду”, указао је Ковачевић у разговору за ВОИЦЕ.
На опасност коју ова три предузећа, као и друге губиташке фирме под контролом државе, представљају по буџет али и економију у целини, указивао је и Фискални савет. У радном документу Фискалног савета “Како даље: Реформе јавног сектора и закључавање уравнотеженог буџета у Србији” наводи се да је њихова приватизација двоструко важна за јавне финансије и за привредни раст.
“С једне стране, ова предузећа и даље представљају фискални ризик, а с друге недовољно инвестирају и тако коче привредни раст уместо да га покрећу”, навели су у Фискалном савету.
У Фискалном савету Азотару оцењују као фирму која своје неуспешно пословање покрива неплаћањем рачуна за гас и упозоравају да Петрохемија тренутно привремено нема проблема у пословању због повољних светских цена њених производа, али да ово предузеће нема могућност да трајно опстане у позитивној зони без преструктурирарања и великих инвестиција.
“То значи да се приватизација не сме даље одлагати, јер ће врло брзо постати фискални проблем”, закључује се у документу ФС “Фискална кретања у 2017. и препоруке за 2018. годину”.
Због свега тога, ММФ је Влади као нужан услов за нови аранжман за подршку буџету поставио стечај или приватизацију ових фирми.
Председник Савеза самосталних синдиката Војводине Горан Милић каже да су вишеструки разлози за пропаст ових предузећа.
“Те фирме имају застарелу технологију, њима се свих ових година лоше управљало, начини на које се улазило у приватизацију нису били добри”, оцењује Милић у разговору за ВОИЦЕ.
Ћулибрк такође указује на лоше управљање.
“Подсећам да је Влада давно била обећала да ће у те фирме увести професионални менаџмент али то никада није урадила”, наводи.
На лош менаџмент указивао је и сам Вучић који је чак пре две године устврдио да су га челници ових предузећа “лагали” и слали му “лажне извештаје”. Остаје питање зашто то није добило судски епилог, пошто је прављење лажних извештаја о пословању кривично дело.
Милан Ковачевић указује и на чињеницу да сем предузећа и многе индустрије током година постају неатрактивне за улагаче, те да и у томе треба тражити разлог за неуспех приватизације војвођанског хемијског комплекса.
“Постоји скоро истраживање које је показало да од 500 највећих компанија у свету, само 20 постоји дуже од 50 година. Као што човек има свој век тако и индустрије имају рок трајања а ми то, изгледа, не разумемо”, напомиње.
Највећи губитници у свему, поред пореских обвезника, свакако ће бити и радници у три фабрике. Запосленима у Азотари већ су понуђене отпремнине чији максимални износ неће моћи да пређе 12.000 евра. С обзиром колико је држава новца потрошила одржавајући у животу ова предузећа, поставља се питање да ли је то мало.
“Азотара је од почетка 2014. до краја 2017. изгубила 180.000 евра по запосленом а све се то покрива из буџета”, указује Ћулибрк.
“Колике год да су отпремнине јасно је да ће увек бити мале из аспекта радника а велике из аспекта државе”, каже Милић.
Он поставља питање шта ће се десити са радницима када потроше новац од отпремнина.
“Права мука ће испливати када се отпремнине потроше, а потрошиће се јер многи од тих људи сигурно неће брзо наћи нови посао”, упозорава.
(извор. воице.орг.рс / Владимир Чворков)
kad je necija sposobnost jedino u nevidjenoj drskosti i bezobrazluku a znanje ravno idiotluku, onda i oni koji ga prate nisu nista drugo nego copor bezobzirnih krapinjana ili neandertalaca, hijena i parazita koji otimaju i zderu i za koje ne postoji ni proslost ni buducnost. — racun za te njihove gozbe nece platiti oni koji su lokali i zderali, vec oni koji sa tim nista nisu imali. — ,,domacin,, priredjivac iz ovoga ,,narodnog veselja,, izasao je jaci i bogatiji, svakako i njegova familija i ,,kumovi,, a jasno je da medju njima ima onoga; ne zna se ko koga, al je uvek jasno da tu samo svoj svoga, sto je po zakonima prirode neodrzivo. — ona ljuta zver koja nista ne razume sem grabljenja i sama ce biti rastrgana kad se ne bude imalo sta jesti. — a fala velikom BOGU Covek ima razum i sredstva pa ce se umeti braniti, iako zivinu, ovce, magarce, konje i ostalu izgubljenu stoku ce morati obnoviti i skupo platiti sto je dozvolio da premnozeni krvolocni smrad pakleni, vukodlaci, vukovi vukojebci i crvenkape, azdaje i zmije pogane se slobodno setaju i svoje carstvo stvaraju. — ceka se samo na princa koji ce kopljem azdaju probosti a ostala pogan ce se razbezati a i mnoga ce stradati i crvima rana biti. — pisah ovo ne da bi mnogo glagoljive i ucene ,,doktore fauste,, hteo pouciti, vec ne bil bar jednoga malo umnoga na vreme od pogani ,,ucene,, mogao otrgnuti i sebi za saveznika i prijatelja mogao imati.
Власник азотаре у Панчеву је држава. Рад азотаре контролисала је влада Србије: постсвила је директора и дофинансирала је азотару. И сада су, ксжу те финансије биле безуспешне а руководстбо наводмо лоше.
Па ко је водио ту азотару? Функционално неспособни Вучић без дана радног стажа, Влада коју сачињавају лажни доктори наука са измишљеним факултетима, партијски кадрови који у животу нису откуцали раднички картончић на улазу у фабрику?
Докле ће Пауци с Марса и други ванземаљци бити одговорни за пропаст Србије, уместо Александра “паметног” Вучића и његових партијских сатрапа? Па људи су отерали инжењере у иностранство запошљавањем СНС и СПС кадрова, а сада испада да им недостају “руке”.