Усековање записа

Комунисти су мислили да је историја почела ’45. Вучића су убедили да је почела 2012. Они су рушили олтаре и чупали браде поповима, зарад нове будућности. Овај би да под тестеру баци древни запис стар 600 година, зарад истог циља.

Видели смо како су нас они усрећили, а богме нам је кристално јасно где ће нас овај одвести.

Зна власт да помути разум, исто као и слава. Не може свако да буде Новак Ђоковић, да буде звер на терену и јагње ван терена. Да игнорише еуфорију која га прати, да помогне невољнику, одигра фудбал у хуманитарне сврхе, зајебава се све у шеснаест…

Вучић није Ђоковић. Он је, како би се рекло, као Мареј који после 0:2 на Вимблдону урла на самог себе и псује тако да се и коментатор извињавао што гледаоци то морају да слушају. Вучићу су неки рекли да је, да простите, у’ватио Бога за браду, па је презриво одбацио паланачки менталитет коме је традиција преча од Европе.

Ви ћете мени, мајку ли вам сељачку и бунџијску, да кварите Вељин аутопут?! Сеци, разваљуј!

А запис памти, и свети се. Ко мисли да је то паганска легенда, тај је дубоко забраздио у евроунијатство, тај се, већ поменути, одрекао своје традиције зарад мрве власти, за коју мисли да је неограничена, али се вара. Грдно.

Отићи ће и он, већ поменути, на историјско сметлиште, чим газде из Вашингтона, Брисела, а богами и Москве, процене да је испушена лула. Ето му Борисов, ето му Ђинђићев, Слобин пример, паметном доста.

Гоњени кошмарном прошлошћу, за које им газде рекоше да је мрачна и да је ред да је окају, осионо газе стазом потпуног националног слома, бедног самопорицања, рушења свега светог. Вучић и Тома, два јахача српске апокалипсе, који ће (привремено) прање биографије платити нашом кожом, нашом историјом и нашом будућношћу.

Каже покојни партизански командир Симо Дубајић да је десет година служио комунизму, а да се педесет година због тога кајао. Бојим се да напредњачком двојцу ни десет живота неће бити доста да све своје грехе окају.

А храст-запис стоји. Радници неће и не смеју на њега. Кажу, чак су и Азербејџанци, муслимани, главни извођачи радова на аутопуту устукнули и поручили: на вашем месту, ми се не бисмо играли.

Наша власт воли да се игра. Својим и нашим главама. Легитимну скупштину Космета коју изгласаше “отпадници” од Дачићевих и Вучићевих централа, решени да кажу “не” издаји, чувени Дрецун и још чувенији еспеесовски портпарол прогласише ударом на државу и погубан потез који “слаби позицију Београда”.

А издаја, господо? Је ли то ваша позиција? Коју су вам то дрогу потурили у хероин, јер ценим да нема пара којим би могла да се плати таква антисрпска свињарија?

Само се ви шеткајте и глумите Србенде: Вучић као адмирал позира са Рогозином, Тома одлучним кораком у НАТО чизмицама обилази војне положаје, шарен ко ускршње јајце. Уби се народ од спрдње док врховни командант разбијене војске непостојеће земље зури кроз дурбин, сличан Џорџу Бушу Млађем, али таман толико паметнији да дурбин не окрене наопако.

Косовске Србе сте разбили, алал вам она ствар, ова у четвртак направљена Скупштина је само очајнички трзај пре него што страначке централе не намигну Тачију и дају му благослов за дисциплиновање противника српског пута у понор.

Није се џаба Ивица церекао са Тачијем, није ваљда залуд Тома прећутао кад је Иво присвојио Теслу и Андрића, за који мој је Мркић изљубио шиптарског колегу. Њихова је жртва огромна, зар да шака ајдука и бунџија све то упропасти…

Отишли смо ми, да не кажем где, али запис ти, Вучићу, не дамо. Преживели су Шумадинци и горе и силније, ситни сте ви за њихово срце и њихов инат.

Паланачки.

Пише: Милан ЈОВАНОВИЋ

фото: Вести