За месец дана биће познато које су банке и лизинг куће прекршиле Закон о заштити корисника финансијских услуга. Наиме, новим прописом Народна банка Србије има обавезу да тромесечно објављује информације о даваоцима услуга који нису поступили по закону.
Два месеца је протекло од како је почела примена Закона о заштити корисника финансијских услуга. У НБС кажу да је повећан број примљених питања, али и преурањених приговора који се односе на банкарске услуге. У поређењу с новембром, у децембру је било чак 1,8 пута више примљених питања и 2,7 пута више преурањених приговора.
– Грађани су се између осталог жалили на начин на који је извршено усклађивање уговора које су закључили са банком, на немогућност коришћења платних картица које су банке превентивно блокирале. Такође и на то што су банке пре почетка примене закона продале њихова дуговања по текућим рачунима агенцијама за наплату дуговања – истичу за “Блиц” у Центру за заштиту корисника НБС.
Новчане казне
Уколико прекрше закон, банке ће морати да плате казне од 500.000 до 800.000 динара у следећим случајевима:
– ако уговор не садржи обавезне елементе
– ако уговор садржи променљиву номиналну каматну стопу супротно закону
– ако не прибаве писмену сагласност за измену обавезних елемената уговора, односно једнострано измене услове из уговора или једнострано откажу уговор
– ако не примене званични средњи курс при одобравању или отплати кредита
– уколико наплате накнаду за превремену отплату супротно закону
– ако банка онемогући клијенту да подигне новац са свог рачуна у готовини без наплате посебне накнаде одмах до 600.000 динара, односно најкасније два дана по приливу новца изнад те суме
– ако кориснику наплате накнаду за гашење рачуна или платне картице
– ако уступи потраживање супротно закону
Упркос закону који је донео реда, како кажу у Удружењу банкарских клијената “Ефектива”, грађани им се и даље јављају због истог проблема – повећање маржи и каматних стопа.
– Оно што се сада дешава и након 5. децембра, а и не назире се решење проблема, јесу анекси за стамбене кредите једне грчке банке.
Наиме, банке покушавају да у уговоре својим клијентима убаце елемент “пондер”, који заправо представља другу променљиву вредност, и кроз одређену формулу коефицијента обавезних девизних резерви – каже Дејан Гавриловић из ”Ефективе”.
Банка је слањем анекса уговора број два оним клијентима који нису потписали уговор заправо признала да претходни анекс није био у складу са законом. Међутим, они клијенти који су потписали анекс број један омогућили су банци да им те одредбе уврсти у уговор.
– Ако банка у анексу каже да ранији анекс није могла да примени без потписа клијента, тиме фактички признаје да тај анекс није био у складу са применом новог закона јер би га у супротном морала применити непосредно без потписа клијента. У току је писање приговора НБС у којима се корисници кредита обавештавају да је банка покушала да промени метод обрачуна каматне стопе непосредно након закона, што није у складу са новим прописом – истиче Гавриловић.
Другим речима, банка је настојала да промени метод обрачуна, као и интервал за усклађивање и да убаци нову променљиву вредност исказану кроз пондер.
Спорне одредбе
У Удружењу банака Србије више пута су напомињали да нису против доношења Закона о заштити корисника финансијских услуга, али да бројне одредбе нису добре. Као најпроблематичније наводили су могућности по којима клијент може да одустане од уговора у року од 14 дана, као и да евентуалне злоупотребе на картици плаћа само до износа од 15.000 динара.
Анексом број два ова грчка банка признаје да методу обрачуна, као и интервал за усклађивање не може да промени, али упорно покушава да уврсти пондер као елемент обрачуна каматне стопе.
Александар Ћаловић, заменик председника ИО Чачанске банке, каже за “Блиц” да је закон, поред заштите корисника, био добар и за заштиту банака једних од других.
– Како више није могуће нудити кредит с нула одсто камате, није могуће ни чинити неравноправну конкуренцију банкама које немају гомилу скривених трошкова – каже он.
Кад је у питању објављивање спискова банака које су варале клијенте, Ћаловић ту одлуку НБС не сматра за својеврстан стуб срама, јер се, како каже, ионако зна које су банке мењале маржу без претходног обавештења клијената.
Блиц
