Предлажу се казне чак и за “свесно приступање” таквом материјалу, пише портал Машина.
У тексту Машине поставља се питање да ли ће се затворском казном кажњавати, на пример, позивање на блокаде, али и шта ће подразумевати свесно приступање таквом материјалу.
Из Законика се брише потпуно и члан 136 – изнуђивање исказа. Тај члан односи се на то да ће се службено лице које “у вршењу службе употреби силу или претњу или друго недопуштено средство или недопуштен начин у намери да изнуди исказ или неку другу изјаву од окривљеног, сведока, вештака или другог лица” бити кажњено затвором од три месеца до пет година.
Такође, чланом који се брише предвиђа се и затворска казна од две до десет година за изнуђивање исказа или изјаве праћено тешким насиљем.
Мењају се и чланови који дефинишу шпијунажу и одавање државне тајне, пише Машина. Уместо њих, уводи се “одавање тајних података”.
У још увек важећем Законику тајним се сматрају “војни, економски или службени подаци или документи који су законом, другим прописом или одлуком надлежног органа донесеним на основу закона проглашени тајним, а чије би одавање проузроковало или би могло да проузрокује штетне последице за безбедност, одбрану или за политичке, војне или економске интересе земље”.
У измењеном законику уместо тога би стајало да су то подаци које неко неовлашћеном лицу саопшти или учини доступним, а да су му поверени или да је на њих на неки начин дошао или их прибавио, а који имају ознаку тајности “интерно” или “поверљиво”. Предвиђене казне, у зависности од степена тајности и намере, износе од три месеца до петнаест година.
У тексту портала Машина поставља се питање шта су “интерни подаци”, ако нису државна тајна и ко има право да податке проглашава за “интерне”.
Јавна расправа о Нацрту закона о изменама и допунама Кривичног законика одржаће се од 1. октобра до 1. новембра 2024. године.