ЧИМ приспеш у Србију, имаш да узмеш земаљску власт у своје руке, на основу свога уплива, односа и права. Природно је да ће се Порта узнемирити, мислећи да је то руско масло, е да би нашла разлога да се с њоме зарати. Врло је могућно да би теби, пре но што би против тебе отпочела непријатељство, понудила кнежевство, како би спречила веће заплете”. Тачно тако је лета 1817. гласио налог Георгиоса Левентиса, првака грчке тајне револуционарне организације Хетерија, Ђорђу Петровићу Карађорђу, у његовом егзилу из Србије. То и друга драгоцена сведочанства чува Архив Хетерије у Архиву Парламента Грчке, у свесци I на страницама 6, 7 и 8.

Хетерија је Карађорђа, свог члана у њу иницираног исте те године у којој је по повратку у Србију и убијен не свргнувши књаза Милоша Обреновића нити преузевши власт, упорно наметала Србији као поновног вожда, упркос катастрофи: пропасти Првог српског устанка под његовом командом, страдању око сто хиљада Срба и, на крају, Карађорђевој бежанији из Србије. Циљ Хетерије био је нови рат у Србији уместо Милошеве дипломатске борбе на ефектима Другог српског устанка (мада у војном смислу краткотрајног, јер трајао је свега три и по месеца) као преговарачкој позицији. Тај рат био би нова погибељ Срба за пад турске моћи у Србији и на Балкану, али – ради коначног, на тај начин лакшег ослобођења Грка од Османлија! “Устанак” Грка – без Грка…!?

Зла коб Карађорђа по повратку у Србију је позната, али нису разјашњени њени стварни мотиви. Постоје најмање два разлога због којих књаз Милош наређује одсецање Карађорђеве главе 14. јула 1817. у Радовањском лугу, њено слање у Цариград уз подршку народних кнезова. Први, политички: Милошева “струја” за време Карађорђевог егзила врши му контрапропаганду због страдања народa и бекства. Милоша о Карађорђевом тајном повратку и ратном плану Хетерије три недеље раније обавештава Сима Милутиновић Сарајлија, утицајни масон, иначе Његошев ментор, затим и митрополит Леонтије. Други: смрт војводе Милана, Милошевог полубрата, 16. децембра 1810. у српској депутатској устаничкој мисији у Букурешту, те врло могућа крвна освета.

– Тровање војводе Милана наредио је Карађорђе, а извршио Лазар Војновић! – прецизно је објавио Вук Стефановић Караџић у својој књизи “Историјски списи”. Који је разлог Милошу био пречи…?

Траг ка том саучесништву је и збирка аката Архива Југославије, Фонд 38, бр. фасц. 100/234.

“Пошто су знали да Кара-Ђорђе живи близу Одесе, у Хотиму, реше да га придобију за свој план. Тај су задатак поверили Ђорђу Олимпију, који је у Србији био познат по имену “Капетан Јоргач” и Кара-Ђорђа познавао из Првог српског устанка. Под изговором да иде по своју породицу добио је пасош и отишао у Хотим, где је сачекао Кара-Ђорђев повратак из Петрограда. Вратио се у Молдавију тек пошто је задобио вожда за њихов план. Од тада је Кара-Ђорђе очекивао згодну прилику и ускоро је успео да једне ноћи снабдевен туђим пасошем, обојене косе, пређе преко реке Прут. Јоргач, који га је чекао, одвео га је у кућу Константина Ипсилантија у Галати, близу Јашија. Ту је Кара-Ђорђе остао сакривен четири дана, у Јашију се састајао са Левентисом.

МАЛО ПОЗНАТО

Јавност мало зна о Хетерији, створеној као “књижевно” друштво 1814. у Одеси, где живи много Грка, под именом Philike Hetairaia (Удружење пријатеља – слично као сицилијанска Мафија, у то доба покрет отпора против Француза, која се звала “Пријатељи пријатеља”). У високој политици нема случајности, преврат у било којој држави не успева без иностране подршке. Управо у Хетерији је скројен и Карађорђев покушај пуча.

ТАЈНО У СРБИЈУ

ХЕТЕРИЈА тајно пребацује Карађорђа у Србију, јер га аустријске и турске уходе и официри познају. Левентис му даје пуно новца. Одређен му је и пратилац, хетериста Михаил Леонардиос. Тако Карађорђе, његов писар Наум, Леонардис и Јоргач преко Буковине, Ердеља и Баната на Дунав стижу 11. јула 1817. Ту се Карађорђе и Наум растају од сапутника Грка, не слутећи да – иду право у смрт, која ће их снаћи за непуна три дана…!

Милорад Бошњак, Новости