Усташко дивљање у Блајбургу под покровиљетством крватске председнице Колинде

ОКО 25.000 људи, међу којима су многи истицали усташке симболе, окупило се у суботу ујутро у Блајбургу, малом аустријском месту на граници према Хрватској и Словенији, обележивши 70. годишњицу од догађаја са краја рата када су британске снаге предале партизанима усташке војнике и цивиле.

Никада тачно није установљен број убијених на блајбуршком пољу, а процене иду од 10.000 до 45.000. Догађаји на Блајбургу данас се приказују само у светлу партизанске одмазде, без сагледавања историјских околности, пре свега пораза усташке идеологије и слома крвавог Павелићевог режима у чије име су усташе заробљене на Блајбургу починили тешке ратне злочине.

Као и сваке године, међу окупљенима у Блајбургу било је оних који су носили усташке капе и истицали симболе из квислиншке НДХ, међу којима су биле и бројне заставе са усташким поздравом “За дом спремни”.

Окупљање у Блајбургу ове године организовано је под покровитељством хрватске председнице Колинде Грабар Китаровић, која се није појавила на скупу и послала је своју изасланицу Бруну Есих, председницу удружења Хрватски крижни пут.

Грабар Китаровићеву је посетила Блајбург пре неколико дана сама, без присуства јавности, као што је учинила и у Јасеновцу.

Други покровитељ овогодишњег окупљања у Блајбургу је Драган Човић, члан Председништва БиХ, а мису је служио загребачки надбискуп Јосип Бозанић.

На скуп у Блајбург није дошао нико из актуелне леве владе, али је био шеф опозиције и председник ХДЗ-а Томислав Карамарко, који до сада ниједном није дошао у Јасеновац. У Блајбург је стигло 350 аутобуса, јер је превоз из Загреба био бесплатан, а нико не зна ко је платио трошкове. Међу окупљенима су били и Ђуро Глогошки и Јосип Клем, организатори окупљања ветерана у шатору у Савској улици у Загребу.

КАРАМАРКОВ ОТАЦ

НА Блајбургу је био и отац Томислава Карамарка, председника ХДЗ-а, који данас има деведесет и две године. Враћен је у Хрватску, а његов син, данас лидер опозиције и сам историчар, упорно тврди да је Тито био највећи злочинац међу Хрватима.
За мај 1945. године Бозанић је рекао да је “страшни месец у хрватској историји”. Ово поље смрти, истакао је Бозанић, поље је наде, а идеолошке поделе из Другог светског рата још увек деле Хрватску. Посебно се окомио на антифашизам “из педесетих”, позивајући да “у нашој земљи натопљеној крви тражимо истину и да хрватске институције се заузму за изношење истине”. У више је наврата кардинал Бозанић споменуо Алојзија Степинца, али ниједном није споменуо усташке злочине и Павелићеву крваву страховладу.

– Видите колико нас има – узвикнуо је уз клицање окупљених Бозанић, а у првом реду је седео и фудбалер Јосип Шимунић, познат по усташком поздраву “За дом спремни”. Исто тако Бозанић није споменуо страшне усташке злочине које су починили управо они који су дошли до Блајбурга, од паљења српских села на почетку рата до логора Јасеновац, терора над хрватским антифашистима и масовног прогона и геноцида над Јеврејима и Србима у Хрватској.

Поражена идеологија из Другог светског рата тријумфовала је тако на блајбуршком пољу, где нико није спомињао тешке злочине које су усташе починиле, али су се левале сузе над тужном судбином поражене Павелићеве солдатеске која се бацила у бекство пред партизанским јединицама. Рачуна се да је до Блајбурга дошло око 116.000 усташких војника, 60.000 цивила, 17.000 словеначких и српских војника и 10.000 словеначких цивила.

* Кардинал Бозанић одушевљен бројем присутних

ЗАМЕРКЕ КАРДИНАЛУ И РЕХАБИЛИТАЦИЈА ДРАЖЕ

ОДМАХ после окупљања у Блајбургу реаговао је истакнути хрватски историчар др Хрвоје Класић, професор на Филозофском факултету, замерајући кардиналу Јосипу Бозанићу што ниједном речју није споменуо усташтво и усташке злочине.

– Блајбург, гледано историјски и стручно, није нешто најстрашније што се догодило у хрватској историји, како се зна рећи. Јасеновац је немерљиво гори. Нико ко је страдао у Јасеновцу није крив за Блајбург, а многи који су били у Блајбургу криви су за злочине у Јасеновцу… Ужасно ме љути што је кардинал Бозанић више пута споменуо како су у Блајбургу страдале невине жртве. То једноставно није истина, жене и деца су масовно пуштани, али никад нико то не говори и не пише.

Класић је коментарисао и рехабилитацију Драже Михаиловића, рекавши да се криво интерпретира судска одлука у Београду:

– То је одлука која је суђење Дражи Михаиловићу прогласила непоштеним, те се сада он сматра неосуђиваним. Значи, не сматра га се невиним или да није злочинац, само му је суђење поништено. Да питате било ког историчара, од најлевије до најдесније оријентисаног, рећи ће вам како му суђење није било коректно, јер није. И ту стаје прича.

Новости

фото: Цропих