Устав, Бриселски споразум или како је група инсталираних ниткова срушила уставно-правни поредак Србије

Током јавне расправе о предлогу за оцену уставности Првог споразума о принципима који регулишу нормализацију односа (у даљем тексту: Бриселски споразум), одржане 24.6.2014,своје стручно мишљење и излагање пред Уставним судом Србије дали су најеминентнији стручњаци из области правне науке, а који су сагласни у следећем:

Бриселски споразум је општи акт, који се састоји од правних норми с непосредним правним дејством и као такав подлеже уставносудској контроли (1).

Правне последице које су настале доношењем великог броја појединачних и општих правних аката на основу овог Споразума су најпоузданији доказ о тачности напред наведене констатације.

Међу првима који су применили Бриселски споразум били су Високи савет судства и Републички јавни тужилац.

Тако је Високи савет судства 17.06.2013. године донео Одлуку којом је свим судовима на територији Косова и Метохије (судови у оквиру мреже судова Републике Србије) наложено да након 15.07.2013. престану са радом на предметима, да све податке о предметима доставе ЕУЛЕКСУ, да се сви акти којим се покрећу судски поступци чувају како би се касније „доставили и решили у оквиру правосудних органа успостављених у складу са Првим споразумом о принципима који регулишу нормализацију односа…“ (2)

Са друге стране и Републички јавни тужилац Загорка Доловац је 14.06.2013. издала Обавезно упутство Вишем и Основном јавном тужилаштву у Косовској Митровици, готово идентичне садржине наложивши да се нови захтеви за спровођење истраге или судски предмети чувају до „накнадне доставе и решења у оквиру правосудног система Привремених институција самоуправе у Приштини“,уз назнаку да ће се Обавезно упутство примењивати до „успостављања правосудних органа у складу са Првим споразумом о принципима који регулишу нормализацију односа“. (3)

Јасно је да ови државни органи за доношење оваквих одлука (заустављање рада правосудних органа) нису имали правни основ у неком од важећихзакона, већ да су ти акти донети на бази непосредне примене Бриселског споразума.

Убрзо након што је заустављен даљи рад наших судова и тужилаштава на територији Косова и Метохије, током новембра 2013. године изгласан је и нови Закон о седиштима и подручјима судова и јавних тужилаштава (Сл.гласник РС број 101/2013) којим је уређена нова мрежа судова и јавних тужилаштава Републике Србије, међу којима више није било ни једног суда и јавног тужилаштва које би покривало и територију Косова и Метохије. Законодавац је, супротно Уставу који изричито наводи да је судска власт јединствена, оставио да се то питање наводно уреди посебним законом који је морао бити донет до 31.12.2013., а што се ни до дана данашњег није догодило. Тако је Репулика Србија престала да врши судску власт на том делу територије предавши ту власт тзв. Републици Косово, сходно тачки 10 Бриселског споразума.

Поводом тачке 11 Бриселског споразума која предвиђа одржавање локалних избора, Влада Републике Србије је најпре, као припремне радње, дана 10.09.2013. године донела Одлуку о распуштању све четири скупштинеопштинена северу КиМ, не наводећи прецизно законске разлоге за распуштање. Тим поводом су три скупштине поднеле жалбу Уставном суду ради заштите локалне самоуправе на основу одредбе чл. 96 Закона о локалној самоуправи,о које жалбе се Уставни суд потпуно оглушио.

Исти Закон прописује обавезу Председника Народне скупштине да у року од 2 месеца од ступања на снагу одлуке о распуштању скупштина општина распише изборе за одборнике, што тадашњи Председник није учинио, па је већи број грађана са територије поменутих општина поднео кривичну пријаву Основном јавном тужилаштву у Београду против Небојше Стефановићазбог сумње да је извршио кривично дело злоупотребе службеног положаја из чл. 359 ст.1 КЗ РС. Нема сазнања да је надлежно тужилаштво по поднетој пријави било шта предузело, а Небојша Стефановић је у међувремену изабран на место министра унутрашњих послова.

У вези са гашењем права на локалну самоуправу, изборног права и права на учествовање у управљању јавним пословима, у Уставни суд је пристигао велики број уставних жалби наших грађана који живе на територији АП Косово и Метохије. Поднете су и кривичне пријаве надлежним јавним тужилаштвима услед неовлашћеног прикупљања личних података наших грађана и предаје Централној изборној комисији тзв. Републике Косово. Није познато каква је коначна судбина поднетих кривичних пријава, а по уложеним уставним жалбама грађана Уставни суд није поступао.

У вези са применом Бриселског споразума, измеђуосталих, разрешен је и начелник Косовско-митровачког управног округа са седиштем у Косовској Митровици. У образложењу Решења Владе се наводи да Раденку Недељковићупрестаје рад на положају начелника Косовско-митровачког управног округа са седиштем у Косовској Митровици из разлога што исти „није спроводио политику Владе Републике Србије у имплементацији Бриселског споразума у вези локалних избора заказаних за 03. новембар 2013. године“. (4). Мисли се на локалне изборе које су расписали албански сепаратисти тј. тзв. РепубликаКосово. Управни суд по поднетој тужби ради поништаја овој управног акта још увек није предузео ни једну процесну радњу, мада је тужба поднета пре више од осам месеци.

Даље, и свим запосленим у Министарству унутрашњих послова који су радили на територији Косоваи Метохијепрестао је радни однос 31.12.2012. године, о чему су сви запослени добили појединачна решења,чија законитост се такође преиспитује пре Управним судом. Поступак распуштања свих безбедносних структура Републике Србије на територији АП Косово и Метохија је отпочео доношењем Закључка Владе 05 број 11-10643/2013 од 09.12.2013. године којим је наложено МУП-у РС да у циљу имплементације Закључка Владе 05 број 02-3570/2013. од 22. априла 2013. године којим је прихваћен Први споразум о принципима који регулишу нормализацију односа спроведе организационе променеодн. да донесе измене Правилника о унутрашњој организацији и систематизацији радних места на тај начин што ће свим запосленим у том министарству, који живе и раде на територији Косоваи Метохије, престати радни однос дана 31.12.2013. Јасно је да се не ради ни о каквим организационим променамавећ о дефинитивном гашењу наших безбедносних струкура на територији Косова и Метохије. Уставност Закључка и Уредбе о пензионисању запослених у МУП-у су такође предмет преиспитивања пред Уставним судом (поднето више иницијатива), али се тај суд ни по овом питању за сада није огласио.

Правни основ за доношење решења о престанку радног односа полицијских службника је Закључак Владе од 22.04.2013. године тј. сам Бриселски споразум као општи правни акт.

Као што се види из свега напред наведеног, а што је речено и током јавне расправе пред Уставним судом, на основу Бриселског споразума донет је „велики број појединачних аката (решења) који су довели до престанка радног односа већег броја полицајаца и других службеника на Косову и Метохији, затим до престанка статуса судија и судских службеника свих запослених у косметским општинским судовима и Окружном суду у северном делу Косовске Митровице, престанку статуса и радног односа пет окружних начелника на Косову и Метохији и престанку радног односа свих запослених у јавним предузећима на територији Косова и Метохије“, а која решења су донета на основу Бриселског споразума као „општег правног акта“. (5)

Исто тако евидентно је да је поводом доношења појединачних одлука на основу Бриселског споразума као акта општег дејства, покренут велики број судских и других поступака (уставне жалбе, управни спорови, кривичне пријаве), али и то да за сада надлежни државни органи, као по договору, углавном ћуте. Стиче се утисак као да се нешто чека. Нарочито је индикативно ћутање, пасивност и тромост Уставног суда који је таквим својим радом и отворио простор за спровођење Бриселског споразума за који је више него јасно да није у сагласности са Уставом. Из побројаних примера се види да је Уставни суд током протеклог периода и те како имао пуне руке после око Бриселског споразума, али није хтео, или није смео, ништа да предузме, мада је имао и уставну и законску обавезу да поступа, пре свега и по службеној дужности, у циљу заштите уставности и законитости.

Треба рећи и то да је и Српска радикална странка (поред овлашћеног предлагача ДСС) дана 07.05.2013. године поднела иницијативу за оцену уставности, како Закључка Владе којим је прихваћен Први споразум о принципима који регулишу нормализацију односа 05 број 02-3570/2213. од 22.04.2013. године, тако и Одлуке Народне скупштине Републике Србије о прихватању извештаја о досадашњем процесу политичког и техничког дијалога са Привременим институцијама самоуправе у Приштини, уз посредовање Европске уније, укључујући и процес имплементације постигнутих договора од 26.априла 2013. године. Нема дилеме да су Закључак Владе и Одлука Народне скупштине правни акти, поставља се питање шта је спречавало Уставни суд да донесе решење о покретању поступка оцене уставности поменутих правних аката на основу поднете иницијативе СРС? Да је Уставни суд благовремено одреаговао предупредилоби се наступање негативних последица које је у међувремену произвео Бриселски споразум. Исто тако, поставља се питање да ли је макар сада, током актуелног поступка оцене уставности Бриселског споразума који је покренут од стране ДСС као овлашћеног предлагача, донето решење о усвајању иницијативе и покретању поступка оцене уставности општих правних аката Владе и Народне скупштине којим је тај Споразум уведен у наш правни систем, и ако јесте да ли је Уставни суд извршио спајање ова два поступка, јер је јасно да је то не само целисходно већ и нужно ради доношења законите одлуке.

Сада када је својство Бриселског споразума као општег правног акта у потпуности расветљено и разјашњено, по свој прилици ће Уставни суд, макар и са огромним закашњењем, морати да се упусти у оцењивање уставности истог, а исход тог поступка није тешко наслутити.

Међутим, управо у светлу те чињенице треба сагледавати најновније изјаве политичких лидера различитих политичких странака о наводној неопходности доношења новог устава. У том смислу, на порталу РТС-а објављен је текст под насловом «Устав Србије пред пензијом?» (6). Текст промовише идеју неопходности промене Устава. Такви текстови и сличне изјаве лидера политичких странака усмерене су, пре свега на придобијање јавног мнења и убеђивање јавности како је промена Устава наводно неминовна. А у ствари, основни циљ јесте да се Устав Републике Србије накнадно усклади са Бриселским споразумом и дегенеративним променама које су настале његовим спровођењем. У супротном, уколико до тих промена Устава не дође, распршиле би се илузије о безалтернативности уласка у ЕУ, а многи протагонисти те погубне идеје би се могли наћи с оне стране закона.

Сад када је „Србија трајно абдицирала од поседовања и вршења свих функција државне власти“ на територији Косова и Метохије и тиме омогућила да се на тој територији „конституише Република Косово“ (7), очигледно је да носиоци власти имају насушну потребу да се то стање накнадно легализује кроз промену Устава. Упада у очи да је, у вези са намераваном променом Устава, онако „узгред“, као следећи циљ маркирана АП Војводина. Судећи по изјавама БалинтаПастора, прети реална опасност даљег черупање надлежности Републике Србије и комадања земље, а све под изговором „редефинисања аутономије Војводине“ и „проширењанадлежности АП Војводине“.

Оно што још увек улива наду јесте чињеница да је за намераване промене Устава неопходна потврда на републичком референдуму, те би о променама своју последњу реч ипак дали грађани Републике Србије.

Грађани знају да се Устав у тренутно постојећим околностима никако не сме мењати, не зато што је идеалан, већ искључиво из разлога што су главни заговорници измене Устава управо они који ће и за те измене као и за измене многих других правних аката, „своје“ мишљење затражити негде далеко ван наше земље, чиме би наш нови Устав био кројен ван Србије, сходно интересима страних центара моћи, а не интересима српског народа. Било какве измене Устава или доношење новог у таквим околностима представљала би велику опасност по нашу државу, те им се из тог разлога свом жестином у овом тренутку треба супротставити.

(1)    „Зашто је Бриселски споразум неуставан?“ Проф. др Ратко Марковић „Печат“ број 324

               „Велико веће довитљивих људи“ Коста Чавошки „Печат“ број 324

(2)    Одлука Високог савета судства број 06-00-25/2013-01 од 17.06.2013.

(3)    Обавезно упутство Републичког јавног тужилаштва О бр. 2/13 од 14.06.2013.

(4)    Решење Владе 24 Број 119-8975/2013 од 21.10.2013.

(5)    „Велико веће довитљивих људи“ Коста Чавошки „Печат“ број 324

(6)    http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/1/

(7)    „Зашто је Бриселски споразум неуставан?“ Проф. др Ратко Марковић „Печат“ број 324

Karikatura Goran Divac  

Славка Којић, Фонд Стратешке Културе