УСТАВНИ СУД као извор БЕЗАКОЊА! И лаику јасно да је Бриселски споразум неуставан

Коментаришући одлуку Уставног суда Србије да одбаци предлог ДСС за оцену уставности Бриселског споразума, професор Ратко Марковић каже да је очигледно да су судије сматрале да се нису испуниле процесне претпоставке за њихово изјашњавање о уставности документа.

– Суд је проценио да је реч о акту који нема својство општег правног акта који једино може оцењивати, већ да се ради о политичком акту владе која је суверена да води унутрашњу и спољну политику. Тачно је да влада води политику, али влада не делује у безваздушном простору, већ делује у оквиру уставног и правног система Републике Србије и не може ниједним актом да из тог оквира излази. Дакле, Суд се ухватио за једно формално мерило, а то је да није надлежан да оцењује уставност политичких аката, уместо да се држи суштине ствари – да се Бриселским споразумом гаси свака надлежност Републике Србије на делу њене територије, што је противуставно. Да се Суд упустио у оцену уставности, он не би могао другачије да одлучи до да споразум није у складу са постојећим уставом што је, уверен сам, и правним лаицима јасно – објашњава за “Вести” један од најбољих домаћих стручњака за уставно право.

Крили споразум ко змија ноге

Ратко Марковић је учествовао на јавној расправи 24. јуна ове година када је на позив УСС, поред још неких стручњака, министра правде и предлагача, изнео мишљење о томе да ли је Суд надлежан да оцењује уставност Бриселског споразума. Тада је професор Коста Чавошки, који је заступао предлагача за оцену уставности (ДСС), изнео скандалозан податак да текст споразума српска влада никада није објавила, нити он постоји на српском језику. Због тога су се предлагачи морали довијати не би ли дошли до аутентичне садржине документа. До изворне верзије на енглеском језику дошли су увидом у један приштински сајт, открио је Чавошки.

Марковић каже да Влада Србије није у прописаној форми усвојила Бриселски споразум, те да су аутори споразума имали добре саветодавце у настојању да се спорни документ изузме од оцене Уставног суда.

– Нити је споразум унутрашни правни акт, нити међународни уговор, а у Скупштини Србије се пред посланицима нашао само кроз извештај владе, а извештај нема статус општег правног акта. Очигледно је да се размишљало о томе како пошто-пото избећи да се УСС изјашњава о уставности акта – примећује Марковић.

На “част” судијама

На питање да ли се стиди судија које су прошле недеље већином гласова усвојиле овакву одлуку, међу којим има и његових бивших студената, професор Марковић одговара да човек у дугогодишњој правничкој каријери свашта доживи, па и то да се из “чистог опортунитета наноси штета професији и струци”.

– Судије су вероватно сматрале да у случају доношења другачије одлуке њима више не би било места у УСС. Али то иде на образ сваког судије понаособ, ако је поступао због политичког опортунизма или неке политичке користи.

Ј. Арсеновић – Вести